PSS Sombor - Osiguranje useva i plodova

U želji da sačuvaju i osiguraju svoj mukotrpni rad mnogi proizvođači se odlučuju na ugovaranje osiguranja useva i plodova. To je svakako dobar izbor, ali kao i sa svim drugim vrstama ugovora i u ovom slučaju je potrebno obratiti pažnju na ugovorne odredbe i dobro se upoznati sa uslovima osiguranja kompanije sa kojom se zaključuje osiguranje. Stoga je značajno upoznati se sa određenim terminima koji su zastupljeni u osiguranju i naravno u daljem tekstu sa obavezama i pravima i osiguranika i osiguravača (osiguravajuće kompanije).

Osiguravač – akcionarsko društvo za osiguranje sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju;

Ugovarač osiguranja – lice koje sa osiguravačem zaključi ugovor o osiguranju; (fizička i pravna lica mogu da zaključe osiguranje u korist trećeg lica koje će u tom slučaju biti osiguranik i pripadaće mu sva prava iz ugovora o osiguranju; premiju plaća ugovarač osiguranja).

Osiguranik – lice čiji su usevi i plodovi osigurani i kome pripadaju prava iz osiguranja;

Premija – iznos koji se plaća za osiguranje po ugovoru o osiguranju;

Suma osiguranja – iznos na koji su usevi, odnosno plodovi osigurani i predstavlja gornju granicu obaveze osiguravača;

Polisa – isprava o osiguranju. U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokrića, suma osiguranja, premija, datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana. Polisa može privremeno biti zamenjena listom pokrića, ali o tome detaljnije u uslovima osiguranja.

Osigurani slučaj - je događaj za koji se zaključuje ugovor o osiguranju. On mora biti budući, neizvestan i nezavisan od volje ugovarača. Ova definicija je najčešće navedena na polisi osiguranja, ali šta ona zapravo znači? Kao prvo osigurani slučaj mora biti budući – znači da se ne može osiguravati nešto što se već desilo (npr. ako je negde već pao grad ili se desio požar, takvi usevi se ne uzimaju u osiguranje) Događaj mora biti neizvestan – primera radi grad je uvek neizvestan, ili udar groma. Događaj mora biti i nezavisan od isključive volje ugovarača – takođe udar groma ili grad ili rani i kasni mrazevi i sl. su rizici koji su potpuno nezavisni od volje ugovarača. U tom smislu, iako se pojavljuje kao osnovni rizik, požar može biti predmet zloupotrebe, jer može biti planiran što isključuje nezavisnu volju, ali u slučaju požara se uvek pokreće policijska istraga kojom se utvrđuje način na koji je došlo do požara.

Predmet osiguranja – osigurani usevi i plodovi ili stoka, ili objekti ... Osnovni rizik – grad, požar i udar groma; Dopunski rizici – rani prolećni mrazevi, oluja (kada je vetar brži od 17,2 m/s ), posolica itd. Važno je naglasiti da se uvek pčinje od osiguranja od osnovnog rizika, a dopunski rizici se posebno zaključuju, tako da je po zaključenju ugovora o osiguranju premdmet osiguranja (nrp. pšenica) osigurana i od grada, požara i udara groma, ali i od npr. oluje.

Pored ovih osnovnih termina sa kojima se poljoprivrdnici susreću prilikom zaključivanja ugovora o osiguranju treba znati da se ugovor o osiguranju zaključuje na osnovu pismene ili usmene ponude sa agentom osiguranja koji zastupa osiguravajuću kompaniju, U zavisnosti od Uslova o osiguranju kod većine osiguravajućih kompanija ugovor se smatra zaključenim ili samim potpisivanjem polise osiguranja, ili najčešće osam dana od slanja i prihvatanja ponude osiguranja od strane osiguravača. Polisa se svakako mora potpisati. Da bi osiguranje počelo da teče i da pokriva predmet osiguranja poželjno je na polisi pored datuma upisati i sat zaključenja ugovora. Ako se ovo ne navede pokriće osiguranja počinje tek nakon isteka 24.00 časa dana zaključenja ugovora o osiguranju. Ovo je posebno važno znati kod osiguranja od grada, jer nakon potpisivanja polise, ako grad padne u istom danu, a nije naveden i sat potpisivanja, osiguravač nije u obavezi da naknadi štetu osiguraniku, jer pokriće počinje tek od ponoći. Da bi osiguravač preuzeo obaveze, osiguranik je dužan da nakon potpisivanja polise osiguranja plati premiju,u celosti ili na rate (kako se sporazume ugovorne strane). Postoje još mnoge finese iz uslova o osiguranju useva i plodova i osiguravač je u obavezi da upozna osiguranika sa svim detaljima. Ipak, preporuka je da se i sami osiguranici interesuju i da traže uslove o osiguranju na uvid, da ih dobro prouče, jer će na taj način najbolje pomoći sebi samima. Ugovor o osiguranju useva i plodova traje najčešće do kraja vegetacione sezone, ali može se zaključiti i višegodišnje osiguranje, za koje se najčešće dobija i neki komercijalni popust. Predmet osiguranja Premet osiguranja mogu biti ratarski i povrtarski usevi (uključujući postrne useve, poduseve i međuuseve), voćnjaci i vinogradi, mladi voćnjaci i vinogradi pre stupanja u rod, lozni i šumski sadni materijal, livadske trave, lekovito bilje, ukrasno bilje i td. Kada govorimo o osiguranjiu od osnovnog rizika (grad, požar i udar groma) ono što je osigurano razlikuje se od vrsta useva i plodova: - kod žitarica, uljanih biljaka i ostalih biljaka koje se gaje za seme osigurano je samo zrno (i to od gubitka količine, ne i kvaliteta), a posebno se ugovara osiguranje slame, metlica kod sirka npr. i slično. - Kod voća i povrća osiguranje ide prema svrsi gajenja – plod, list, stablo, koren i sl. (detaljno je opisano u uslovima osiguranja); u ovom slučaju je najčešće osiguran i kvalitet. Suma osiguranja Suma osiguranja je iznos na koji je usev, odnosno plod osiguran. Suma osiguranja iskazuje se po jedinici površine i predstavlja maksimalnu obavezu osiguravača. Primer 1. Vrsta useva Površina u ha Planirani prinos po kg/ha Cena po jedinici mere din Suma osiguranja din. 2 x 3 x 4 Stopa % Premija din 1 2 3 4 5 6 7 Pšenica 3 5.000 10,00 150.000,00 3,3 4.950,00 Porez 5% 247,50 5.197,50 din Ovo zapravo znači da je za datu parcelu od 3 ha gde je planirani prinos 5 t/ha sa cenom od 10,00 dinara/kg. ukupna vrednost proizvodnje tj. suma osiguranja je 150.000,00 dinara. Da li će prinos biti veći ili cena na tržištu drugačija, ako nije precizirano nekom dodatnom klauzulom (npr. da će se cena obračunavati po cenama pšenice na Produktnoj berzi Novi Sad na dan npr.01.07. tekuće godine), obaveza osiguravača ostaje kako je prvobitno navedeno na polisi, a isto tako i visina premije koju će platiti ugovarač osiguranja. Stopa zavisi od tarife osiguranja, gradobitnog reona na kom se nalazi parcela, i jos nekih uslova (dugogodišnji trend osiguranja jednog osiguranika bez šteta npr. i slično). Gradobitni reon se smatra onaj na kom je učestala pojava grada i samim tim su i česte štete od grada; na takvim potesima stopa osiguranja je visoka. Na nekim potesima grad je veoma retka pojava, te je shodno tome i niska stopa premije. Kako je prethodno navedeno, premija može biti plaćena u celosti na početku osiguranja, ili na rate, ukoliko se tako dogovore ugovorne strane. Ako se do kraja perioda pokrića ne dogodi osigurani slučaj, osiguravač zadržava celokupnu premiju osiguranja. Pregled stanja osiguranih useva U toku trajanja osiguranja osiguravač ima pravo da vrši pregled stanja osiguranih useva, da prati primenjene mere agrotehnike i mere nege i zaštite useva. Nakon pregleda stanja useva pravi se zapisnik koji potpisuju i procenitelj i osiguranik, i zapisnik postaje sastavni deo polise. Ovo je vrlo važno jer ukoliko se utvrdi da je usev u lošem stanju, zakorovljen i neodržavan, jasno je da se neće ostvariti visok prinos; ukoliko je prijavljeni prinos na polisi visok, on podleže korekciji. Na taj način se kompanija štiti od eventualnog slučaja da ako se ostvari rizik (npr. grad sa visokim procentom šetete, kompanija je dužna da naknadi realnu sumu, tj. ako je prijavljen visok prinos, a realan je za 30% manji, što mora biti konstatovano u zapisniku i da se sa tim složi i osiguranik i suma osiguranja će biti niža , naravno i obračunata premija). I ove odredbe se razlikuju kod različitih osiguravajućih kompanija, pa se o tome treba posebno obavestiti iz Uslova o osiguranju useva i plodova. Naravno, postoji i suprotan slučaj, kada osiguranik prijavi niži prinos od realnog. U tom slučaju, ukoliko se u toku trajanja osiguranja, a pre nego što se ostvari rizik, osiguranik opredeli da poveća sumu osiguranja do realne, osiguravač to može da prihvati i da se izvrši potrebna korekcija. Međutim, osiguranik bez obzira na realno visok prinos može da se osigura na niži prinos (to se zove podosiguranje) te će mu zbog toga biti obračunata i niža premija, ali shodno tome i suma osiguranja je niža. Ova mogućnost je ostavljena na izbor osiguraniku. Utvrđivanje i procena štete Ukoliko dođe do ostvarenja rizika , npr. padne grad, osiguranik je dužan da u najkraćem roku prijavi štetu. Neke kompanije insistiraju na pismenoj prijavi, kod nekih može i telefonom, ili usmeno na šalterima kompanije gde službenici dalje popunjavaju potrebne obrasce. Nakon prijave štete koju je osiguravač primio nastaje i obaveza osiguravača da pristupi utvrđivanju i proceni štete. Procenu štete vrši poljoprivredni stručnjak – procenitelj osiguravača. Proceni štete može prisustvovati osiguranik ili njegov predstavnik, što se u praksi pokazalo kao poželjno, radi pružanja potrebnih podataka za utvrđivanje visine štete; po izvršenoj proceni ili pretproceni štete sačinjava se zapisnik koji treba da potpišu obe strane. Procena štete može biti prethodna tj.pretprocena i konačna. U slučaju kada je procena prethodna tj. pretprocena – ne utvrđuje se konačna visina štete, već se samo opisno utvrđuje stanje useva i plodova, priroda i stepen oštećenja i drugi elementi koji su od važnosti za naknadno konačno utvrđivanje štete. Pretprocena se vrši u toku vegetacije, kada se dogodi rizik (npr. grad u julu na kukuruzu ili soji). Tada se sačinjava zapisnik, fotografiše se, u zapisniku treba navesti datum grada, stanje useva, prelomi, oštećenja lista, metlica, mahuna isl, krupnoću grada, gustinu i intenzitet padanja, vreme trajanja tuče i td. Obavezno se navodi fenofaza u kojoj se usev nalazi jer su štete različite u zavisnosti od razvojne faze useva (primera radi, soja će se u većoj meri regenerisati ako grad nastupi pre cvetanja, ako je grad nastupio kad su mahune već formirane, šteta je mnogo veća). U nardenom tekstu biće opisano nekoliko najčešćih slučajeva: 1. U slučaju da je na navedenom usevu padao grad samo jednom, konačna procena se vrši pred žetvu, odnosno berbu. Tada se ponovo vrši pregled useva, uvažavajući zapisnik sa pretprocene. Utvrđuje se stepen regeneracije i vrši se konačna procena štete. 2. U slučaju da je na istu parcelu grad pao više puta, tada se vrši pregled useva nakon svakog padanja grada i na isti način se sačinjavaju zapisnici. Konačna procena je takođe pred skidanje useva, uvažavajući sve prethodne pretprocene. 3. U slučaju da je pored ugovorenog osiguranja od osnovnog rizika (tj.grad, požar i udar groma) i ugovoreno i osiguranje na dodatni rizik , npr. od oluje, ako se ostavre oba rizika vrši se pretprocena i procena štete od oba rizika. Konačna procena je kao u prethodnim slučajevima. 4. Ukoliko se ostvari rizik koji nije pokriven osiguranjem (opet npr.oluja) osiguravač nije dužan da naknadi štetu za ovaj rizik. 5. Ukoliko se ostavri i rizik grada i oluje, gde je polisom pokriven samo rizik od grada, ali ne i od oluje, tada se pristupa proceni štete od oluje, i to se odbija od konačne štete. Osiguravač priznaje samo visinu štete koju je izazavao grad, ali ne i štetu koju je izazavala oluja. 6. Procena štete može da bude konačna i bez pretprocene u slučaju kada se rizik ostvari na kraju vegetacije (npr. kada grad padne pred samu žetvu pšenice) i drugi slučaj je kad je grad toliko jakog intenziteta da nesumnjivo pričini totalnu štetu, te se usev mora preorati. Postoji još mnogo slučajeva i kombinacija, namera mi je da upozorim potencijalne osiguranike da dobro obrate pažnju na uslove osiguranja, jer osiguravajuće kompanije sebe uvek dobro zaštite sa pravnog aspekta, sačinjavanja ugovora, samih uslova osiguranja i sl. Pri tom, osiguranje useva i plodova nesumnjivo ima veliki značaj u smanjenju rizika proizvodnje i daje ipak visoku sigurnost od katastrofe, ali potrebna je permanentna edukacija osiguranika. Sama procena se mora vršiti agronomski, transparentno i prema pravilima struke. Relativno je lako proceniti direktnu štetu (npr. broj prelomljenih glava suncokreta, ili istresena zrna soje ili pšenice), mnogo teže je proceniti indirektnu štetu koja nastaje uništavanjem ili oštećenjem lisne mase, stabala, kasnije napad bolesti koje inače ne bi napale biljke (lako ulaze u biljku kroz rane od grada) itd. Ipak, na bazi višegodišnjih ogleda na kojima su različiti usevi veštačkim gradom oštećivani u momentima svih fenofaza, te upoređujući dobijene rezultate sa kontrolnim parcelama koje nisu oštećene, uz istu agrotehniku, izvedene su tabele koje najpribližnije mogu da izraze procenat oštećenja. Svakako da je u poljoprivredi veoma teško ustanoviti tačan procenat oštećenja, jer je svaka godina različita od prethodne i u svakoj pojedinačnoj vegetaciji se događa potpuno jedinstven skup vremenskih prilika, agrotehnike, sklopa biljaka, fenofaze i drugih uticaja. Ipak, na osnovu empirijskih rezultata, iskustva, poljoprivredni stručnjaci mogu da procene vrlo tačno visinu štete. Primera radi, ako je u pitanju procena štete od grada na pšenici koja je pred žetvu, izvesno je da će grad svojim udarcima istresati zrno iz klasa i to je direktna šteta; dakle šteta se utvrđuje tako što se na nekoliko lokacija na parceli izbroji broj istresenih zrna na jednom kvadratnom metru, te se preračunom dođe do štete. Isto vazi i za soju. Nakon procenjene štete, osiguranik ukoliko se ne slaže sa procenom ima pravo na žalbu u roku od 3 – 8 dana (zavisno od kompanije), a osiguravač je dužan da ponovo izvrši procenu, ovog puta komisjski. Ako osiguranik i tada nije zadovoljan procenom, može ponovo da se žali, kada su osiguravač i osiguranik dužani da zajedno izaberu poljoprivrednog veštaka nezavisne kuće, a koji nije učestvovao u dosadašnjem postupku procene štete. Kada je šteta utvrđena, osiguravač je dužan da štetu naknadi, u novcu, osiguraniku u roku od 15 dana od likvidacije štete. Šteta procenjena na 5% i manje se najčešće kod svih kompanija ne nadoknađuje (5% se smatra za integralnu franšizu). Shodno tome samo štete od 6% i više procenata se isplaćuju. Primera radi, ukoliko je šteta procenjena na 100% osiguraniku će biti isplaćeno 95% od sume osiguranja. Ovo takođe može da zavisi od uslova osiguravača, ili od samog ugovora gde se dodatnom klauzulom može drugačije dogovoriti. O ovome se svakako treba dobro informisati pre potpisivanja ugovora o osiguranju. Još nekoliko napomena: U društvima koja imaju razvijenu tradiciju osiguranja u konačnu cenu proizvoda ugrađuju se troškovi osiguranja; oni čine u proseku oko 7% svih troškova. Svaki pojedinac ima pravo izbora da li će rizike na koje nema uticaj snositi samostalno, ili će putem ulaska u osiguranje solidarno podeliti rizik, te za relativno nisku cenu (premija osiguranja) imati sigurnost. Zakonom velikih brojeva uobičajeno je da se u toku života premija plaća godinama, a da se rizik ne ostvari, ali rizik se ostvaruje nekom drugom članu društva te je ukupna snošljivost posledica podeljena, solidarna. Zbog faktora neizvesnosti nikad se ne zna kada će i da li će rizik da se ostvari baš kod vas. Ideja osiguranja nije da se oštećeni pojedinac obogati (ovo je često predmet prevara), već da finansijski ne propadne zbog «loše sreće» u toku jedne katastrofe (požara , grada , poplave i sl.) Osiguranje kao ideja je nastalo u drevnoj Kini, gde su se trgovci koji su robu prevozili brodovima, a radi zaštite od gusara, organizovali u prva osiguravajuća društva. Od tada do danas razvijeno je mnogo vrsta osiguranja, a jedno od njih je i osiguranje useva i plodova. Takođe, vrlo razvijeno je i osiguranje životinja, za koje postoje posbni uslovi osiguranja.