PSS Institut Tamiš Pančevo: Primena molekularne biologije i transformacija biljaka

Molekularna biologija je našla primenu kod povećanja nekih kvalitativnih i kvantitativnih vrednosti biljaka u poljoprivredi, industriji i zdravstvu.

Ono što omogućava stvaranje transgenih biljaka je prisustvo DNK molekula u svim živim organizmima. U svetu se najviše gaji genetički modifikovana soja, kukuruz, pamuk, uljana repica, paradajz, bundeva.

Genetički izmenjen kukuruz i soja koji su otporni na insekte i herbicide pri čemu se kod soje ubacuje gen za povećanje sadržaja oleinske kiseline, koriste se za dobijanje sledećih proizvoda u prehrambenoj industriji: kukuruzni sirup, kukuruzni skrob, sojino ulje, kukuruzno ili sojino brašno, dekstroza dobijena iz kukuruza za pravljenje sokova i gaziranih napitaka, nekih antibiotika, biskvita, čipsa, slatkiša. 

U procesu sazrevanja plodova aktivan je gen za sintezu poligalakturonaze, koji izaziva razgradnju strukturnih elemenata ćelijskog zida ploda, omekšavajući ga i izazivajući truljenje. Voće i povrće koji su modifikovani imali su poboljšan organoleptički kvalitet i produženo vreme sazrevanja radi dužeg čuvanja tokom transporta.

Voće i povrće tokom prerade za prehrambenu industriju može imati visoku nutritivnu vrednost, ali njihov ukus može biti loš. Zato se tokom prerade dodaju prirodni aditivi kao što je monelin koji daje sladak ukus. Međutiim, prilikom dodavanja sirćetne kiseline monelin gubi sladak ukus. Da bi se to prevazišlo veštački se sintetiše gen dobijen iz afričke biljke Discorephyllum cumminsii. Ovaj gen za sintezu monelina ubacuje se u paradajz i zelenu salatu. Gen za sintezu monelina se aktivira samo u zrelim plodovima. Ovaj način "zaslađivanja" plodova voća i povrća može biti primenjen i kod drugih biljnih vrsta.

Evropska zajednica je izdala nekoliko direktiva kojima se reguliše gajenje i promet genetski modifikovane hrane. Proizvođači se obavezuju da obeležavaju proizvode koji sadrže više od 1% biljnog materijala poreklom od genetski modifikovanih biljaka. Potrošači imaju pravo da odaberu da li će jesti hranu dobijenu od transgenih biljaka.

Detekcija transgena u hrani vrši se pomoću dve metode: 

1) PCR metodom je moguće otkriti genetički izmenjenu DNK i u uzorku koji je pretrpeo termičku obradu

2) ELISA testom - pomoću specifičnih reakcija antitela i enzima otkrivaju genetske modifikacije

dr Violeta Mickovski Stefanović