PSS Ruma: Upotreba stajnjaka

Povezanost biljne i stočarske proizvodnje se ogleda u tome što biljna proizvodnja obezbeđuje hranu za životinje koje za uzvrat obezbeđuju biljkama organska đubriva (stajnjak i osoku). Poslednjih godina zbog lošeg stanja u stočarstvu smanjen je stočni fond, pa je na žalost sve manja i upotreba stajnjaka.

Značaj stajnjaka ogleda se u:

  • popravljanju fizičkih,hemijskih i bioloških osobina zemljišta
  • popravljanju vodnog,vazdušnog i toplotnog režima zemljišta
  • oslobađanju hraniva i ugljen dioksida

Zemljišta đubrena stajnjakom lakša su za obradu,imaju veći sadržaj kiseonika, u proleće se brže zagrevaju i bolje drže vlagu. Na ovakvim zemljištima se razlaganjem stajnjaka oslobađa veća količina ugljen dioksida što povećava fotosintezu.

Sadržaj hranljivih materija u stajnjaku zavisi od vrste domaćih životinja, prostirke i načina čuvanja.

Sastav stajnjaka u zavisnosti od vrste domaćih životinja (u %)

(Mihalić,1985.)

Vrsta stajnjaka Voda Organska materija Azot Fosfor Kalijum Kalcijum Magnezijum
Goveđi 77,3 20,3 0,40 0,16 0,50 0,45 0,10
Ovčiji 64,3 31,8 0,80 0,23 0,67 0,33 0,18
Svinjski 72,4 25,0 0,45 0,20 0,60 0,08 0,09

Dejstvo stajnjaka u zemljištu je 4 godine. U prvoj godini se iskoristi 40% hranljivih materija, u drugoj 30% ,trećoj 20% i u četvrtoj 10%. Zbog toga bi dobro zgoreli stajnjak trebalo unositi svake četvrte godine u količini od 4. do 5. vagona  po ha.

Nakon rasturanja stajnjak treba odmah zaorati, jer su gubici(posebno u azotu) ogromni.

  • Ako se odmah zaore vrednost stajnjaka..........................100%
  • Zaoravanje nakon 6 časova...............................................80%
  • Zaoravanje nakon 24 časa.................................................70%
  • Zaoravanje nakon 4 dana...................................................50%

Stajnjak se obično iznosi u jesen, rastura po celoj površini i zaorava. Đubrenje po celoj povšini zahteva velike količine stajnjaka.Ukoliko nemamo dovoljne količine stajnjaka možemo ga primeniti i u redove ili kućice što je najčešći slučaj u povrtarskoj proizvodnji (krompir, bostan).

PSS Ruma

Goran Drobnjak