PSS Kikinda: Plesni u stočnoj hrani

Mikotoksini su proizvodi metaboličkog procesa plesni, koje nalazimo u stočnoj i ljudskoj hrani. Bolesti izazvane mikotoksinima, razlikuju se od bolesti izazvanih bakterijskom ili virusnom infekcijom,  jer bolest je vezana za hranu. Bolest nije infektivna  i tretiranje životinja lekovima nema efekta. Mikotoksini uneti u telo ne izazivaju stvaranje antitela, pa organizam ostaje trajno nezaštićen na njihovog delovanje. Mikotoksini mogu izazvati bolesti bubrega, jetre, alergijske reakcije, neurotske bolesti…

Važno u proizvodnji visoko kvalitetne stočne hrane je kontrola i smanjenje rasta mikroorganizama, odnosno plesni. Plesni su zagađivači žitarica, sirovina za proizvodnju stočne hrane i gotovih smeša. Rast plesni zavisi od temperature, vlažnosti, PH sredine i veoma se brzo razmnožavaju,  ako za to postoje i najmanji uslovi. Pojedine plesni rastu sporo , ali njihovim disanjem  se stvaraju prirodni  uslovi za rast drugih plesni. Dalja aktivnost plesni povećava ne samo sadržaj vlage, nego i temperature (samozagrevanje), što uslovljava dalji rast plesni, a to sve dovodi do opasnosti stvaranja mikotoksina.

Ako se  namernice zagađane plesnima mešaju sa nekontaminiranim namernicama, plesni se rasporede u čitavoj masi zrnevlja, te u toku skladištenja dolazi do daljeg rasta plesni i povećane proizvodnje mikotoksina. S obzirom da se mikotoksini  pojavljuju samo kad dođe do rasta plesni, treba preduzeti sve mere da se rast plesni svede na minimum.

Tretitanje žitarica inhibitorima plesni pomaže samo da se plesni dalje ne razvijaju, ali ako su mikotoksini već stvoreni tretiranje inhibitorom neće smanjiti  njihovu količinu.

Plesni i njhovi mikotoksini u stočnoj hrani mogu pogodovati, otežeti i iskomplikovati mnoge bolesti mada nisu direktni uzročnici. Nepovoljno delovanje ispoljava se i smanjenom reakcijom životinja vakcinisanih protiv zarazne bolesti. Kada se nađu u hrani mikotoksini dovode do smanjene imunološke reakcije organizma, slično delovanju nekih mikroorganizama, virusa ili antibiotika.

Osim neposrednih šteta zbog uginuća, prinudnog klanja i lečenja, veoma velike štete nastaju smanjenjem proizvodnje. Ostaci mikotoksina u tkivima ili njihovo lučenje u životinjskim proizvodima (mleku, jajima) dovode u opasnost i ljude.

Pitanje higijenske ispravnosti animalnih proizvoda, se rešava na mestu primarne proizvodnje odnosno farme. Prema tome kontrola stočne hrane predstavlja prvu fazu kontrole animalnih proizvoda.