Korišćenje travnjaka i pašnjaka, kao način čuvanja zdravlja životinja - u organskoj poljoprivredi

Pravilna ishrana i redovna ispaša su način da sačuvamo zdravlje životinja. Pašnjaci, liivade i travnjaci se mogu koristiti ispašom i košenjem. Prinosi sa naših livada  ili pašnjaka su niski. Prosečan prinos sena sa naših prirodnih pašnjaka su 0.5 t/ha, a prirodnih livada 2.1 t/ha. Sa sejanih livada se dobije oko 10t/ha. Pašnjaci obezbeđuju hranu bogatu belančevinama, ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima. Grlo od 550 kg popase dnevno 30 - 100 kg zelene hrane.

Maksimalna koncentracija stoke na pašnjaku iznosi 200, izuzetno do 400 grla. Preporučeno je 1000 kokica nosilja na 1 ha pašnjaka, travnatog ispusta; Broj priplodnih pataka ne sme preći 100 grla /ha. Pašnjak površine 1ha se može opteretiti sa 40- 60 gusaka, a na hektar dobrog pašnjaka dolazi 150 ćuraka. Uspešnost pašnjaka se može meriti proizvodnjom mleka ili mesa sa 1 ha. Pašnjak je dobar ako se sa njega može proizvesti 4000 - 10000 kg mleka ili 400 - 700 kg mesa.

Od domaćih životinja Ovce najviše koriste kabastu hranu. Na prirodnim pašnjacima koriste oko 80% zelene mase, a na kultivisanim sejanim travnjacima i više. Prema nekim podacima od oko 600 pašnjačkih biljaka ovce jedu oko 570 vrsta, goveda kao veliki probirači samo 56 vrsta, a konji 82 vrste. Na 1ha dobrog pašnjaka može da se napasa oko 80- 150 ovaca, na srednje dobrim 60 - 100,  a na slabijim svega 30-60 ovaca.

Brzina regeneracije trava je različita u zavisnosti od godišnjeg doba. Ovaj podatak moramo znati da bi se pravilno koristio pašnjak ili livada. Najintenzivniji je porast  trava u maju, junu i to od 5- 8 mm na dan. Znači da se regeneriše za 15- 24 dana. U julu i avgustu porast je oko 4 mm dnevno, znači da regeneracija traje 25- 30 dana. Septembra i oktobra meseca regeneracija trava je veoma usporena. Trave rastu svega 1 - 3 mm dnevno, regenerišu se za 30-60 dana. (Ocokoljić1983.)

Kako se životinje ponašaju na pašnjaku. Pri obilju paše ovce pasu oko 7 časova dnevno i popasu oko 700- 800 g zelene travae na čas. Kako trave sazrevaju vreme paše se produžava. Suštinski ovce produženom pašom i do 11.5 sati dnevno nadoknađuju smanjenje travne mase koju mogu da popasu.(Owen 1976. god.)

Neka istraživanja su pokazala da krave u 24 h na neograničenoj paši, prosečno utroše za čupanje trave (jer goveda čupaju, a ne pasu) 10 časova, za preživanje 7, a odmaranje 5h. Životinje većinom vole da pasu rano ujutru i kasno popodne, ili uveče. Ne vole da pasu kada intenzivno pada kiša ili kada je najtopliji deo dana. 

Na pašu se životinje moraju postepeno navikavati 8 - 10 dana. Treba im dati seno pre izlaska na pašnjak. Teranje stoke na rosnu i mokru travu može dovesti do naduna i drugih problema. Rosna i mokra trava je najlakši način prenošnja raznih parazitarnih obolenja, pogotovu metilja. Najbolje je da dužina trave bude 15 cm, između ostalog i zbog toga što se praziti uglavnom zadržavaju na nižim delovima biljke. Ovce spadau u rizičnu grupu, jer pasu i niže delove biljaka. Pašnjak bi trebao da se odmara 6 meseci zbog mirisa balege i urina pa životinje nerado pasu. Prekomerna ispaša i zagađenje zemljišta uzrokovano životinjama, broj životinja koje se gaje na organskoj farmi treba da bude ograničen. U organskoj stočarskoj proizvodnji broj grla po jedinici površine sme da proizvede najviše 170 kg azota po ha. Ovu količinu azota, proizvede u proseku 14 jaganjaca do 6 meseci starosti, ili 13.3 ovce ili koze, 2 krave u laktaciji, 6.5 priplodnih krmača ili 230 nosilja, 580 pilića za tov ili 120 ćurana.

Domaće životinje instiktivno ne jedu otrovne i škodljive biljke. Najčešće se otruju ili razbole mladunci i životinje koje su prvi put na paši, kao i životinje donešene iz drugih krajeva.

                                                                                                                                                                                                         Branislava Pantelić dipl.inž.