PSS Vrbas Senaza lucerke

Košenje poslednjeg otkosa lucerke i spremanje sena je uglavnom problematično skoro svake godine, jer se odvija u periodu nestabilnih vremenskih prilika. Ponekad zna da traje i do desetak dana uz nekoliko kvašenja i prevrtanja. Posledice toga su znatni gubici hranljivih materija, pa se dobija hranivo koje samo nosi naziv seno lucerke. Takvo hranivo ni približno ne odgovara po kvalitetu onome što bi to trebalo stvarno da bude. Tako se dobija skupo hranivo, problematičnog kvaliteta.

Rešenje ovog problema je u spremanju senaže od poslednjeg otkosa lucerke. Za razliku od silaže, senaža ima veći sadržaj suve materije (45 – 55 %). Proces spremanja senaže lucerke počinje delimičnim sušenjem (provenjavanjem) pokošene mase što je slično postupku pripreme sena, a nastavlja se konzervisanjem provenule mase kao kod silaže. Prednosti ovakvog načina konzervisanja lucerke su višestruke:

  • kvalitet provenule zelene mase je očuvan, pa je hranljiva vrednost senaže najpribližnija zelenoj masi od koje se priprema,
  • gubici najkvalitetnijih delova biljke (lišće i cvetovi) su minimalni,
  • dobijanje hraniva jeftinijeg od sena lucerke,
  • dobijanje hraniva kvalitetnijeg od sena lucerke (senaža lucerke sadrži 20 do 24 % ukupnih proteina u suvoj materiji a seno 16 do 18 %),
  • bolji proizvodni rezultati u ishrani preživara,

S obzirom da je lucerka svrstana u grupu biljaka koje se ne mogu same silirati, to znači da se zelena masa lucerke mora na neki način „pripremiti“ za spremanje senaže.

Postoji nekoliko načina za pripremu senaže lucerke:

  • dodavanje sirovina sa većim sadržajem šećera (mleveno zrna kukuruza, melasa, suvi rezanci šećerne repe, surutka u prahu),
  • dodavanjem bioloških preparata (bakterijsko-enzimski inokulanti).

Pokošena lucerka, zavisno od vremenskih prilika, treba da provene (da se suši) od 3 - 4 pa do 6 - 8 časova a nekad i više, zavisno od vremenskih prilika i spoljašnje temperature. Cilj je da se vlaga u pokošenoj masi svede na 45 – 55 %. Tako provenula masa se secka silo-kombajnom i njome puni objekat za senažu.

Najjednostavnije i u praksi naprimenljivije rešenje je dodavanje mlevenog zrna kulkuruza u količini 5 do 7 % ili oko 50 kg na tonu mase za siliranje. Da bi se što bolje pomešala sa masom za siliranje, samlevena masa se može delom razbacivati po masi još kod istovara iz prikolice a delom dodavati prilikom raspoređivanja mase pre gaženja.

Sličan je postupak i kod dodavanja bioloških dodataka ili inokulanata. Što se njih tiče, ima ih više vrsta zavisno od prizvođača. Po pravilu, svi oni sadrže više vrsta bakterija mlečne kiseline i enzime, a mogu da se koristi za siliranje različitih vrsta materijala.

Upotrebom inokulanta skraćuje se aerobna faza fermentacije, brže se postiže optimalna PH vrednost, smanjuju se gubici organske materije, povećava aerobna stabilnost selaža, povećava svarljivost.

Bez obzira za koju varijantu se opredelili, materijal koji se dodaje treba što bolje rasporediti u masi za senažu kako bi se dobila što homogenija masa, što je uslov za bolju fermentaciju.

Dalji postupci pripreme senaže su istovetni kao kod siliranja. Objekat treba napuniti u što kraćem roku, što pre i što bolje sabiti masu, a po završetku punjenja objekta po mogućstvu izvršiti pokrivanje folijom.

Postoji drugi vid siliranja lucerke. To je siliranje u rolo bale, plastičnim omotačem-folijom. Na ovaj način dobija se silaža lucerke vrhunskog kvaliteta.

Savetodavc Dipl. ing. Aleksandar Repček