Pčele Naši Prijatelji i verni Pratioci

Paleontolozi dokazuju da su pčele, od samog nastanka ljudskog roda, bile njegov pratilac.Kroz istoriju medonosnoj pčeli posvećuju pažnju biolozi, matematičari, hemičari, lekari, prirodnjaci, filozofi, pesnici…
U pećinamana su pronađeni crteži iz epohe neolita na kojima se vidi čovek na drvetu, sa korpom u ruci, oko koga lete pčele.Šest hiljada godina pre nove ere Indijanci su koristili med kao hranu i lek.U Kini je bilo veoma razvijeno pčelarstvo 4000 godina pre nove ere.Na Balkanu su se pčele gajile u vreme Ilira i Tračana.
Nije pčela cenjena samo zbog svojih proizvoda. Oduvek su ljudi znali važnost pčela u oprašivanju biljaka.
Da li savremeni čovek ima razum ČOVEKA IZ NEOLITA ?
Na Zemlji postoji oko 250 000 biljaka cvetnica. Bez oprašivanja one ne bi opstale. Insekti oprašuju 90% biljaka cvetnica, ostalih 10% se oprašuje vetrom. Od tog broja biljaka koje se oprašuju insektima 90% oprašuju pčele. Naučnici tvrde kad ne bi bilo pčela za nekoliko godina sa lica Zemlje nestalo bi 100 000 vrsta biljaka.
Oko 200 poljoprivrednih kultura oprašuju pčele, pa su koristi od medonosnih pčela nemerljive.
Danas preti opasnost da zagađenje životne sredine uništi pčele. Jasno je, da ako pčele nestanu, nestaće i biljni i životinjski svet, kao i mi – ljudi.
Kod pčelinje zajednice se tačno zna ko šta radi. Nema nesporazuma, razdora, porodica je vrhovni zakon, sve savršeno funkcioniše.
Kada bi se ljudi ponašali kao pčele u svojoj zajednici, tada bi ljudsko društvo, možda, bilo u potpunosti srećno.
KAKO DA ZAŠTITIMO NAŠE PRIJATELJE ?
Nažalost i pored razvijenih metoda gajenja i zdravstvene zaštite,prijavljeni su značajni gubici medonosne pčele u 2009. godini na području-
Evrope (1,8 do 53%),
Srednjeg Istoka (10-85%),
Japana (25%)
SAD (-30%)
Smanjite upotrebu pesticida
Pesticidi su velika pretnja oprašivačima. I konvencionalne i organske pesticide treba držati dalje od njih i njihovih staništa. Treba izbegavati i herbicide. Pesticidi ugrožavaju i druge korisne insekte koji prirodnim putem mogu smanjiti broj štetočina.
Ako se ipak koriste pesticidi, prskajte samo kada oprašivači nisu aktivni i pridržavajte se uputstva za upotrebu
Pesticide ne treba koristiti u toku cvetanja bilja. Alternativa je koristiti ih tokom noći kada pčele nisu aktivne, ali treba imati na umu da mnogi pesticidi (čak i organski) ostaju toksični duže vreme pa mogu ugroziti oprašivače satima ili danima nakon prskanja. Na žalost pre nedelju dana sam doživela u podne na terenu tretiranje Uljane repice protiv Rutave bube. Odmah je usledila reakcija -curenje nosa,kašalj,svrab u očima.
Nalazila sam se na imanju punom domaćih životinja svih vrsta i starosti, Od njive Nas je delio i put i još jedna njiva. Ne smem da pomislim kako je na mestu prskanja.Farmer kod koga sam se nalazila je rekao da je ovo šesto prskanje po redu.
DA LI SMO PAMETNIJI OD ČOVEKA IZ NEOLITA ,ODGOVOR JE SIGURNO NE.
DANAS U KINI NA NEKIM PODRUČJIMA UMESTO PČELA OPRAŠUJE ČOVEK ,DA LI JE TO NAŠA BUDUĆNOST, NADAM SE DA SUPROTNOM

Branislava Pantelić dipl.inž. PSS SUBOTICA