EKONOMSKI ZNAČAJNE BOLESTI LISTA PŠENICE

Sve do pre par godina kod većine proizvođača nije bila uobičajena praksa zaštita strnih žita od bolesti. Razlozi za to su, u prvom redu, suvlja klima i postojanje relativno otpornih sorti, koje su tolerantne prema bolestima koje se javljaju na strnim žitima. Promenom sortimenta - uvođenjem novih visokoprinosnih sorti od kojih su pojedine osetljive prema bolestima lista, počelo se i kod nas postavljati pitanje da li treba sprovoditi zaštitu od bolesti strnih žita, pre svega pšenice kao glavne kulture u ovoj grupi. Intenzivna proizvodnja zahteva i velika ulaganja, znatno veća nego što je to bilo u prethodnom periodu. Nove sorte koje postižu visoke prinose – preko sedam tona po hektaru, zahtevaju intenzivnu agrotehniku izbalansirano i pravilno đubrenje i pravilnu i pravovremenu zaštitu od bolesti štetočina i korova. Kretanjem vegetacije u proleće važno je u usevu eliminisati korove koji su konkurencija za prostor, vodu i hraniva, a mogu biti i prenosioci biljnih bolesti i štetočina. Biljne bolesti koje napadaju žitarice možemo podeliti na bolesti lista i stabljike, te bolesti klasa. Usled pojave bolesti na listu dolazi do odumiranja delova ili celog lista, dolazi do nemogućnosti normalnog obavljanja fotosinteze, a to povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa. Ukoliko je gubitak prinosa veći od cene fungicidnog tertmana, zaštita od bolesti ima svoje opravdanje. Bolesti lista potrebno je pratiti od faze bokorenja pa sve do klasanja. Najčešće vreme primene fungicida protiv bolesti lista je u vlatanju u fazi drugog kolenca. Zaštita klasa od bolesti je postala uobičajena mera većine poljoprivrednih proizvođača. Međutim zaštita lista se izvodi sporadično ili po pojavi simptoma. Za pojedine bolesti kao što su siva pegavost lista pšenice tretiranjem po pojavi simptoma postižu se nezadovoljavajući efekti. Ni jedan fungicid u slučaju sive pegavosti nema eradikativni efekat tj. ne može u potpunosti suzbiti bolest. Bolest se u tom slučaju samo stopira, a štete smanjuju na najmanju moguću meru. Biljka iscrpljena bolešću, smanjenom lisnom masom ne daje svoj maksimalni potencijal. U fazi nalivanja zrna za maksimalan prinos, potrebno je osigurati zdrav list zastavičar ali i 2-3 lista ispod zastavičara. Ukoliko uzmemo u obzir da štete od sive pegavosti lista mogu dostići do 40%, fungicidni tretman u fazi vlatanja bi trebao biti obavezna mera. Kod odabira fungicida osim njegove cene, potrebno je poznavati i osobine kao što su spektar bolesti na koje deluje, te način i dužinu delovanja. Često pribegavanje jeftinijim varijantama vodi do trenutnog rešenja, ali dugoročno slabije efikasnosti, kraćeg perioda zaštite, te potrebe za ponovnom primenom fungicida. Za uspešno ciljano suzbijanje bolesti od presudne je važnosti poznavati vrste, njihove simptome koji se javljaju u polju, te životni ciklus patogena.

BOLESTI LISTA PŠENICE

Pepelnica strnih žita - Erysiphe graminis

Najčešća bolest žitarica i geografski najraširenija je pepelnica. Svaka vrsta žitarica je napadnuta od specifičnog patotipa ove gljive. Štete dolaze od činjenice da pepelnica ometa normalnu funkciju lista i stabljike. Prosečni gubici prinosa pšenice iznose 5-10% dok su kod ječma duplo veći. Kod napada pepelnice dolazi do manjeg usvajanja skroba u zrno, pa time i smanjenja kvaliteta zrna. Pepelnicu nije neophodno suzbijati preventivno ali ne sme se dozvoliti da zahvati veću površinu biljke. Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke naročito list zastavičar i klas. Simptomi razvoja pepelnice u početku se teško uočavaju. Primarna zaraza zahvata osnovu donjih rukavaca, odnosno stabla, na mestima gde je usev najgušći. Kasnije zahvata list i bolest se postepeno širi ka gornjim delovima biljke. Na zaraženim delovima razvija se bela pahuljasta navlaka, prvo u vidu gomilica koje posle prekrivaju celu površinu lista i dobijaju sivo-smeđu boju.Razvoj bolesti zavisi od temperaturnih uslova i vlažnosti vazduha tokom marta i aprila. Toplo i suvo vreme u ovom periodu dovode do intenziviranja rasta. Hemijsko suzbijanje pepelnice treba primenjivati osim u slučaju kada se proceni da će se zaraza proširiti i na gornju trećinu biljaka naročito list zastavičar i klas. Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite protiv prouzrokovača sive pegavosti lista pšenice.

Siva pegavost lista pšenice - Septoria tritici

U našem regionu, naročito u vlažnim godinama, može biti masovna pojava, pogotovo na osetljivim sortama. Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveći. Usled sušenja zaraženih listova dolazi do smanjivanja asimilativne površine i smanjenja prinosa i kvaliteta. Gubici su najveći ukoliko se bolest proširi pre klasanja biljke. Najčešći domaćin ovog parazita je pšenica, dok ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas) napada ređe. Zaraza može smanjiti prinos za 40%. Napada list i rukavac lista iako u nekim slučajevima napada i stabljiku, klas i zrno. Obično se razvija u uslovima učestalih kiša i hladnog vremena. Vrlo važno je naglasiti da od infekcije pa do pojave prvih simptoma može proći 14 do 28 dana. Suzbijanje ove bolesti uspešno je jedino preventivno, stoga bi primenu fungicida trebalo obaviti u vlatanju. Epidemijski prag i ekonomski opravdan razlog za primenu fungicidnog tretmana protiv prouzrokovača sive pegavosti pšenice, Septoria tritici je 10% biljaka sa prisutnim simptomima na prvom listu drugog kolenca. Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela i kada se utvrdi prisustvo simptoma sive pegavosti na prvom listu drugog kolenca na više od 10% biljaka, proizvođačima preporučujemo da obave fungicidni tretman kurativno preventivnim fungicidima kako bi se sprečilo dalje širenje ovog patogena.

Žuta rđa pšenice - Puccinia striiformis

Ova bolest koju uzrokuje patogen Puccinia striiformis mutacijom je s trava prešla na žitarice. Puccinia striiformis prvenstveno napada pšenicu i ječam. Bolest se uglavnom javlja na listu i na plevama. Naziva se još i crtičasta rđa zbog karakterističnih crtičastih plodonosnih telašaca limun-žute boje. Održava se na ostacima zaraženih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama trava. Najjači napad je na listu i plevama, ali zabeležena je i zaraza perikarpa semena. Znakovi bolesti su male okrugle grupe spora narandžastožute boje, koje se spajaju u linije (crtice) po celom listu u nekoliko redova. Razvija se pri niskim temperaturama tokom aprilai maja. Prag štetnosti za rđu pšenice (Puccinia spp.) je prisustvo simptoma na listovima iznad prvog kolenca na više od 10% biljaka. Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela. Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Kada se utvrdi prisustvo simptoma žute rđe pšenice na prvom listu drugog kolenca na više od 10% biljaka, proizvođačima preporučujemo da obave fungicidni tretman kurativno preventivnim fungicidima kako bi se sprečilo dalje širenje ovog patogena.

Lisna rđa žita - Puccinia recondita

Pojavljuje se na lišću i lisnim rukavcima. Parazit prezimljava na mladim bijkama pšenice. Napada list pšenice dok god je zelen, jer jedino na takvom listu može opstati. Za klijanje spora optimalne temperature su 15-20° C uz visoku relativnu vlažnost vazduha. Prag štetnosti za rđu pšenice (Puccinia spp.) je prisustvo simptoma na listovima iznad prvog kolenca na više od 10% biljaka. Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela. Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Kada se utvrdi prisustvo simptoma lisne rđe pšenice na prvom listu drugog kolenca na više od 10% biljaka, proizvođačima preporučujemo da obave fungicidni tretman kurativno preventivnim fungicidima kako bi se sprečilo dalje širenje ovog patogena. U cilju suzbijanja prouzrokovača bolesti lista pšenice primeniti jedan od sledećih fungicida: Artea 330 EC (a.m. ciprokonazol + propikonazol) – 0,5 l/ha, Alert S (a.m. karbendazim + flusilazol) – 0,8-1 l/ha, Antre Plus (a.m. tebukonazol + tiofanat-metil) – 1,5 l/ha, Falcon EC-460 (a. m. tebukonazol + triadimenol + spiroksamin) - 0,6 l/ha, Prosaro (a. m. protiokonazol + tebukonazol) - 0,75-1 l/ha, Amistar extra (a.m. azoksistrobin + ciprokonazol) 0,75 l/ha, Sphere (a.m.trifloksistrobin+ciprokonazol) 0,5 l/ha, Duett Ultra (a.m.epoksikonazol+tiofanat-metil) 0,4-0,6 l/ha, Acanto Plus (a.m.pikoksistrobin+ciprokonazol) 0,6 l/ha, Alto Combi (a.m.karbendazim+ciprokonazol) 0,5l/ha, Zamir 400EW (a.m.prohloraz+tebukonazol) 0,75-1l/ha, Bumper P (propikonazol+prohloraz) 0,75-1 l/ha, Cello (a.m. tebukonazol+protiokonazol+spiroksamin) 1,25 lit/ha, Caramba (metkonazol) 1,2-1,5 lit/ha, Opus Team (epoksikonazol+fenpropimorf) 1 lit/ha

Savetodavac Nikola Ostrogonac PSS Subotica