EKONOMSKI ZNAČAJNE BOLESTI LISTA JEČMA

Sve do pre par godina kod većine proizvođača nije bila uobičajena praksa zaštita strnih žita od bolesti. Razlozi za to su, u prvom redu, suvlja klima i postojanje relativno otpornih sorti, koje su tolerantne prema bolestima koje se javljaju na strnim žitima. Promenom sortimenta - uvođenjem novih visokoprinosnih sorti od kojih su pojedine osetljive prema bolestima lista, počelo se i kod nas postavljati pitanje da li treba sprovoditi zaštitu od bolesti strnih žita. Intenzivna proizvodnja zahteva i velika ulaganja, znatno veća nego što je to bilo u prethodnom periodu. Nove sorte koje postižu visoke prinose zahtevaju intenzivnu agrotehniku izbalansirano i pravilno đubrenje i pravilnu i pravovremenu zaštitu od bolesti štetočina i korova. Kretanjem vegetacije u proleće važno je u usevu eliminisati korove koji su konkurencija za prostor, vodu i hraniva, a mogu biti i prenosioci biljnih bolesti i štetočina. Biljne bolesti koje napadaju žitarice možemo podeliti na bolesti lista i stabljike, te bolesti klasa. Usled pojave bolesti na listu dolazi do odumiranja delova ili celog lista, dolazi do nemogućnosti normalnog obavljanja fotosinteze, a to povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa. Ukoliko je gubitak prinosa veći od cene fungicidnog tertmana, zaštita od bolesti ima svoje opravdanje. Bolesti lista potrebno je pratiti od faze bokorenja pa sve do klasanja. Najčešće vreme primene fungicida protiv bolesti lista je u vlatanju u fazi drugog kolenca. U fazi nalivanja zrna za maksimalan prinos, potrebno je osigurati zdrav list zastavičar ali i 2-3 lista ispod zastavičara. Kod odabira fungicida osim njegove cene, potrebno je poznavati i osobine kao što su spektar bolesti na koje deluje, te način i dužinu delovanja. Najznačajnije bolesti ječma su: Lisne rđe, Mrežasta pegavost ječma, Pegavost lista ječma BOLESTI LISTA Lisna rđa ječma (Puccinia hordei) Lisna rđa ječma je prisutna svuda gde se ječam gaji, naročito u uslovima hladne klime. Prouzrokovač bolesti je fitopatogena gljiva Puccinia hordei. Bolest se prvo javlja na donjem lišću a zatim se širi na više biljne delove. Karakteristični simptomi su u vidu sitnih, okruglih, svetložutih ili mrkih pega, koje su razbacane sa obe strane lista. Oko pega se obično javlja hlorotični oreol. Starenjem pege postaju tamnije. Ukoliko je jak napad, dolazi do opšteg žutila lišća. Zaraza se obično javlja na listu i rukavcu, a kasnije ona zahvata i stablo i klas. Parazit prezimi na divljim vrstama trava, na ozimom ili samoniklom ječmu. U proleće se rđa sa prezimelog domaćinaširi i raznosi uglavnom vetrom i ostvaruje nove zaraze. Visoka relativna vlažnost vazduha, dugotrajne rose, vetrovito vreme su povoljni uslovi za ostvarivanje infekcije i širenje zaraze. U cilju kontrole lisne rđe ječma potrebno je primenjivati preventivne mere borbe: stvaranje i gajenje otpornih sorti, održavati higijenu polja, uništavati samonikle biljke, koristiti kasniju setvu u jesen. Javlja se u svim rejonima gajenja, aliznačajne štete pričinjava u prohladnim krajevima, gde umanjuje prinose 10 do 20 procenata. Prag štetnosti za rđu ječma (Puccinia hordei) je prisustvo simptoma na listovima iznad prvog kolenca na više od 10% biljaka. Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela.Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Kada se utvrdi prisustvo simptoma lisne rđe ječma na prvom listu drugog kolenca na više od 10% biljaka, proizvođačima preporučujemo da obave fungicidni tretman kurativno preventivnim fungicidima kako bi se sprečilo dalje širenje ovog patogena. Mrežasta pegavost ječma (Pyrenophora teres) Početni simptomi se javljaju na lišću u vidu zelenkasto vodenastih pega, koje se kasnije uvećavaju i izdužuju, postajući bledo žute a potom i mrke. Unutar pega se zapažaju tamne linije povezane u vidu mreže, a oko njih se javlja hlorotični oreol. Simptomi se javljaju na lisnim rukavcima i na zrnima. Gljiva se održava na biljnim ostacima i na zaraženom semenu. Spore širi vetar na manja rastojanja. Razvoju ovog patogena pogoduje vlažno i hladno vreme. Dugi i topli sušni period zaustavlja širenje bolesti. Preporuka za proizvođače: redovnim obilaskom parcela utvrditi prisustvo simptoma i pratiti njihovo širenje. Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Ukoliko se registruje 10% biljaka sa simptomima na prvom listu drugog kolenca, neophodna je zaštita ječma. Pegavost lista ječma(Rhynchosporium secalis) Vrlo značajna bolest koja napada prvenstveno ječam i raž je siva pegavost (Rhynchosporium secalis). Usled masovnog sušenja zaraženih listova gubici u prinosu mogu dostići do 50%. Na listovima se javljaju ovalne pege dužine 1-2 cm koje su najpre vodenaste, a zatim se postepeno suše u belo- sive pege obrubljene žutim ili tamnosivim do smeđim cik-cak rubom. Razvoju bolesti pogoduje hladno i vlažno vreme u proleće. Temperature iznad 20 ºC zaustavljaju širenje bolesti. Po završetku bokorenja obratiti pažnju na prisutnost ove bolesti. Gljiva se održava na ostacima zaraženih biljaka, može se preneti i zaraženim semenom.Preporuka za proizvođače: redovnim obilaskom parcela utvrditi prisustvo simptoma i pratiti njihovo širenje. Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Ukoliko se registruje 10% biljaka sa simptomima na prvom listu drugog kolenca, neophodna je zaštita ječma. Od faze razvoja drugog kolenca, sa simptomima prouzrokovača pegavosti lista ječma prisutnim na više od 10% biljaka, neophodna je primena fungicida. U cilju suzbijanja navedenih bolesti lista ječma primeniti jedan od sledećih fungicida: Artea 330 EC (a.m. ciprokonazol + propikonazol) – 0,5 l/ha, Alert S (a.m. karbendazim + flusilazol) – 0,8-1 l/ha, Antre Plus (a.m. tebukonazol + tiofanat-metil) – 1,5 l/ha, Falcon EC-460 (a. m. tebukonazol + triadimenol + spiroksamin) - 0,6 l/ha Prosaro (a. m. protiokonazol + tebukonazol) - 0,75-1 l/ha, Amistar extra (a.m. azoksistrobin + ciprokonazol) 0,75 l/ha, Sphere (a.m.trifloksistrobin+ciprokonazol) 0,5 l/ha, Duett Ultra (a.m.epoksikonazol+tiofanat-metil) 0,4-0,6 l/ha, Acanto Plus (a.m.pikoksistrobin+ciprokonazol) 0,6 l/ha, Alto Combi (a.m.karbendazim+ciprokonazol) 0,5l/ha, Zamir 400EW (a.m.prohloraz+tebukonazol) 0,75-1l/ha, Bumper P (propikonazol+prohloraz) 0,75-1 l/ha, Cello (a.m. tebukonazol+protiokonazol+spiroksamin) 1,25 lit/ha, Caramba (metkonazol) 1,2-1,5 lit/ha, Opus Team (epoksikonazol+fenpropimorf) 1 lit/ha.

Savetodavac Nikola Ostrogonac PSS Subotica