STANJE, KVALITET I PLODNOST POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA NA TERITORIJI OPŠTINE BAČKA TOPOLA U 2017 GODINI

STANJE,  KVALITET  I  PLODNOST POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA  NA TERITORIJI  OPŠTINE BAČKA TOPOLA U 2017 GODINI

                         Na osnovu rezultata analiza 856 uzoraka zemljišta sa područja opštine Bačka Topola u 2017 godini  može se zaključiti da je plodnost zemljišta različita, što je (u manjoj meri) posledica različitih tipova zemljišta, ali i (u većoj meri) različitog načina korišćenja, a posebno đubrenja, u poslednjih desetak godina. Zemljišta su dominantno slabo alkalne i neutralne reakcije, i pažnju treba posvetiti sprečavanju dalje alkalizacije zemljišta, izborom fiziološki kiselih azotnih đubriva (urea, AN, amosulfan ). Sadržaj humusa je dominantno iznad 3 %, ali ga i dalje treba održavati i povećavati zaoravanjem žetvenih ostataka i organskim đubrenjem. Sadržaj pristupačnog fosfora je  kod najvećeg broja uzoraka na optimalnom nivou, a sadržaj kalijuma je dominantno u rasponu od optimalnog, do visokog i omogućava značajnu racionalizaciju đubrenja ovim elementom.
           
                       Dobar sadžaj humusa i kalcijumkarbonata indirektno govori da ova zemljišta imaju dobar kvalitet i dobru strukturu zemljišta, koja predstavlja jednu od važnijih fizičkih osobina zemljišta od koje zavisi vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta, pristupačnost vode i hraniva, aktivnost rada mikroorganizama i mogućnost razvoja korenovog sistema biljaka. Na osnovu hemijskih,  fizičkih i bioloških  osobina može se reći da ova zemljišta imaju veliku proizvodnu vrednost i da daju visoke prinose ukoliko bude dovoljno vlage u toku vegetacije za gajene biljne vrste.
 

                     Na osnovu ispitivanja plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta u 2017 godini  pokazalo se da je đubrenje u prethodnom periodu na velikom broju parcela bilo neplansko, tj. bez prethodne analize zemljišta i proračuna đubrenja. Tako je zabeleženo da 41,5 % uzoraka ima visok, vrlo visok i toksičan sadržaj lako pristupačnog fosfora, a takođe da 33,2 % ispitanih uzoraka obradivog poljoprivrednog zemljišta ima visok, vrlo visok i toksičan sadržaj lako pristupačnog kalijuma. Sve ovo može da bude posledica, prvenstveno neodgovarajuće primene đubriva na obradivim površinama. Ovi podaci (i izuzetno niskog i visokog sadržaja hraniva) pokazuju da poljoprivredni proizvođači nedovoljno poznaju osobine svojih proizvodnih parcela, osobine gajene biljne vrste, tj. pojedine sorte i hibrida i da ne primenjuju odredbe Sistema kontrole plodnosti zemljišta i racionlane upotrebe đubriva.

Tabela br. 1  Klasifikacija zemljišta prema pH vrednosti

Reakcija u 1 m KCL

Klasa zemljišta

Br. uzoraka

%

 4,5

Jako kisela

3

0,4

4,51-5,50

Kisela

10

1,2

5,51-6,50

Slabo kisela

9

1,1

6,51-7,20

Neutralna

34

4,0

7,21-8,20

Slabo alkalna

798

93,2

>8,20

Alkalna

2

0,2

Ukupno

856

100,0

 

Tabela br. 2  Klasifikacija zemljišta prema pH vrednosti

Reakcija u H2O

Klasa zemljišta

Br. uzoraka

%

<4,50

Ekstremno kisela

0

0,0

4,51-5,00

Veoma kisela

1

0,1

5,01-5,50

Jako kisela

5

0,6

5,51-6,00

Srednje kisela

3

0,4

6,01-6,50

Slabo kisela

8

0,9

6,51-7,30

Neutralna

10

1,2

7,31-7,80

Slabo alkalna

461

53,9

7,81-8,40

Srednje alkalna

363

42,4

8,41-9,00

Jako alkalna

3

0,4

>9,00

Veoma alkalna

2

0,2

Ukupno

856

100,0

 

Tabela br. 3  Klasifikacija zemljišta prema sadržaju CaCO3

Sadržaj CaCO3 (%)

Klasa zemljišta

Br. uzoraka

%

0

Beskarbonatno 

0

0,0

0,01-2,00

Slabo karbonatno

5

0,6

2,01-5,00

Srednje karbonatno

122

14,3

5,01-10,00

Karbonatno

599

70,0

>10,01

Jako karbonatno

130

15,2

Ukupno

856

100,0

 

Tabela br. 4  Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u humusu

Sadržaj humusa (%)

Klasa zemljišta

Br. uzoraka

%

<1,00

Vrla slabo humozno

0

0,0

1,01-3,00

Slabo humozno

113

13,2

3,01-5,00

Humozno

712

83,2

5,01-10,00

Jako humozno

31

3,6

>10,00

Vrlo jako humozno

0

0,0

Ukupno

856

100,0

 

Tabela br. 5  Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u lakopristupačnom fosforu

Sadržaj AL-P2O5 (mg/100 g zem.)

Klasa zemljišta

Br. uzoraka

%

<5,0

Vrlo siromašno

2

0,2

5,01-10,00

Siromašno

21

2,5

10,01-15,00

Srednje

60

7,0

15,01-25,00

Optimalno

417

48,7

25,01-50,00

Visoko

306

35,7

50,01-100,00

Vrlo visok do štetan

48

5,6

>100,00

Toksičan

2

0,2

Ukupmo

856

100,0

         

Tabela br. 6  Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u lakopristupačnom kalijumu

Sadržaj AL-K2O (mg/100 g zem.)

Klasa zemljišta

Br. uzoraka

%

<5,0

Vrlo siromašno

0

0,0

5,01-10,00

Siromašno

2

0,2

10,01-15,00

Srednje

59

6,9

15,01-25,00

Optimalno

511

59,7

25,01-50,00

Visoko

237

27,7

50,01-100,00

Vrlo visok do štetan

43

5,0

>100,00

Toksičan

4

0,5

Ukupno

856

100,0

 

Tabela br. 7  Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u ukupnom azotu

Sadržaj ukupnog azota (%)

Klasa zemljišta

Br. uzoraka

%

>0,3

Vrlo bogato

33

3,9

0,30-0,20

Bogato

553

64,6

0,20-0,10

Dobro obezbeđeno

266

31,1

0,10-0,06

Srednje obezbeđeno

4

0,5

0,06-0,03

Siromašno

0

0,0

0,03-0,02

Vrlo siromašno

0

0,0

<0,02

Ogr. spos. za gaje.

0

0,0

Ukupno

856

100,0

           

 

                 Kod sadržaja pristupačnog fosfora analiza zemljišta je pokazala da se može izvršiti racionalizacija njegove primena pogotovo što je evidentiran veliki broj  parcela sa visokim sadržajem na kojima treba da se primeni umereno umanjenje (vraća se 20-30 % manje od iznošenja fosfora biološkim prinosom). Na parcelama sa vrlo visokim do štetnim sadržajem fosfora, ne treba primenjivati fosforna đubriva u periodu od 1-3 godine. Na manjem broju parcela sa vrlo siromašnim i siromašnim sadržajem ovog elementa  potrebno je od veoma povećanog do umerenog povećanog đubrenja fosforom (od 10 do 50 % veće količine fosfora nego što se iznose biološkim prinosom).

                  Kod sadržaja kalijuma  analiza zemljišta omogućava da se kod velikog broja  parcela sa visokim sadržajem kalijuma potreba đubrenja umanji (vraća se samo 30-40 % od iznošenja biološkim prinosom). Na parcelama sa vrlo visokim do štetnim sadržajem kalijuma, ne treba primenjivati kalijumova đubriva u periodu od 1-3 godine.

                 Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da bi ubuduće trebalo više raditi na edukaciji proizvođača o značaju  hemijske analize zemljišta i primene đubriva na osnovu analize i odredbama Sistema kontrole plodnosti zemljišta i racionlane upotrebe đubriva.