PSS Poljoprivredna stanica Novi Sad- Evropska kuga pčelinjeg legla

Evropska kuga pčelinjeg legla

Evropska kuga pčelinjeg legla je bakterijsko obolenje (poklopljenog i nepoklopljenog legla) koje se javlja eksplozivno, sporadično ali i u enzootskim razmerama.Uzročnik oboljenja je vise bakterijskih vrsta: Streptococcus pluton, B.alvei, Streptococcus faecalis i Bacillus laterosporus. Najčešće je evropska kuga mešana infekcija sa dve ili tri vrste bakterija,  a nekada je obolenje izazvano samo jednom vrstom bakterija. Pojavi bolesti doprinosi prisustvo nespecificnih faktora kako spoljašnih tako i unutrašnjih.  

Rasprostranjenost i putevi infekcije

Ovo obolenje je rašireno skoro u celom svetu. Najčešće se javlja s proleća, posle duge zime i ako je proleće kišno. Klimatski uslovi koji utiču na slabljenje društva pogoduju razvoju obolenja. 

Razmnožavanje i širenje unutar društava

Širenje bolesti u košnicama se pripisuje mladim pčelama. Infekcija larvi nastaje u starosti 3-4 dana  u vreme promene hrane. Bakterije se umnožavaju u srednjem crevu. Ako larva preživi i razvije se u lutku one izbacuju bakterije fecesom po zidovima saća najviše na zidove i poklopce ćelija.    

Simptomi bolesti

Evropska kuga je bolest larvi koja ih uništava u prva 4-5 dana. U perakutnom toku bolesti ona nastaje brzo i tada dolazi do naglog izbacivanja leševa uginulih larvi iz košnice uz smanjenje broja odraslih pčela.   U akutnom toku, koji često zahvata veći broj košnica u pčelinjaku, uz navedene simptome imamo i ispoljene kliničke simptome bolesti u vidu promena na poklopcima koji su tamnosmeđi, prokvašeni i ponekad ulegnuti. Sreću se otklopljenje ćelije, najčešće u sredini saća, u kojima se nalaze sasušene mrtve larve u vidu krasti boje saća koje se lako uklanjaju.Uginule i promenjene larve imaju karakterističan miris truljenja (kiselkasto kadaverozan)

Dijagnoza i terapija

Pregledom društava, na osnovu kliničke slike se postavlja sumnja na obolenje. Potpuna dijagnoza se postiže laboratorijskim bakteriološkim pregledom promenjenih larvi. Za pregled se uzima saće sa obolelim  leglom veličine 10 x10cm. Uzorak se uvije u papir, stavi u kartonsku kutiju i sa uputom RVI ili ordinirajuceg veterinara šalje u najbližu dijagnostičku veterinarsku ustanovu.  Bolest je beningnog karaktera, lako se leči antibioticima uz obavezno uklanjanje nespecificnih faktora i dezinfekciju košnice i opreme u košnici. Med iz košnice gde je obolelo društvo tretirano lekovima može se upotrebiti za ishranu pčela ukoliko se prokuva. Med iz tretiranog društva nije podesan za ishranu ljudi zbog prisutnih rezidua antibiotika. Od preventivnih mera potrebno je da se društva utople, da se suzi plodište, u nedostatku paše prihranjuju, da pčelinja društva uvek imaju dovoljno hrane, da se matica menja na 2 godine, a oprema i košnice propisno dezinfikuju. Bolest se nalazi na listi OIE.