PSS Subotica: O socijalnom preduzetnišvu

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO
Termini “socijalno preduzetništvo“, „socijalno preduzeće“ i „socijalna kooperativa“ ključni su teorijski termini u području „socijalne ekonomije“.
Koncept socijalne ekonomije obuhvata različite ekonomske inicijative koje ne teže prevashodno ostvarivanju profita već su usmerene ka ostvarivanju javnog interesa ili nteresa određenih socijalno isključenih grupa stanovništva.
Socijalna preduzeća (SP) mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu, ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su, a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. Osnovno obeležje socijalnih preduzeća jeste maksimizacija društvenog i javnog učinka, a ne maksimizacija profita. Socijalna preduzeća osnovana su sa prevashodnim ciljem da ostvare pozitivan uticaj na ljude i prirodno okruženje.Treba praviti razliku i između socijalnih preduzeća i udruženja građana, po nekoliko bitnih kriterijuma (Smart kolektiv, 2013):
• komercijalni/tržišni fokus koji koriste socijalna preduzeća da bi postigla svoj
društveni i/ili ekološki cilj,
• kupci, koji su u fokusu socijalnog preduzeća koje treba da proizvodi proizvode/pruža
usluge za kojima postoji tražnja na tržištu,
• uticaj tržišta na razvoj poslovanja, kojim se udaljava od društvene potrebe na kojoj je
zasnovana poslovna ideja,
• dugoročno planiranje, pri čemu socijalno preduzeće obično priprema plan poslovanja
za 3-5 narednih godina, sa ciljem razvoja svog udela na tržištu.
Procenjuje se da sektor socijalnog preduzetništva u svetu danas zapošljava oko 40 miliona ljudi i doživelo je u poslednjoj deceniji renesansu u svetu, pri čemu u Evropskoj uniji postoje različiti oblici socijalnog preduzetništva koji čine oko 2 miliona privrednih društava, što predstavlja 10% od ukupnog broja društava.
Istraživanje koje je sprovela Grupa za razvojnu inicijativu „SeCons” pod nazivom „Mapiranje
socijalnih preduzeća u Srbiji“ pokazalo je da u Srbiji ima oko 1.160 preduzeća koja mogu da se nazovu socijalnim, među kojima su najbrojnije upravo zadruge, koje čine 78% od ukupnog
broja (najveći broj bavi se poljoprivrednom delatnošću ili posredovanjem pri zapošljavanju
mladih osoba iz marginalizovanih grupa).Potom slede udruženja građana, koja čine 14%
ovih organizacija, među kojima dominiraju ona koja pružaju podršku ranjivim grupacijama ili
se bave ekologijom i lokalnim razvojem.
Socijalno preduzetništvo Poslovni sektor, pritisnut ekonomskom krizom i imperativima društvene odgovornosti, počeo je da se okreće održivijim organizacionim modelima, koji u sebi objedinjavaju dobitnu i odgovornu orijentaciju. Socijalno preduzetništvo u celini karakteriše podrška i pomoć zajednici ili osetljivim društvenim grupama. Socijalni preduzetnici predstavljaju dokaz da finansijski uspeh ne isključuje odgovorno ponašanje prema društvenoj zajednici i životnoj sredini,kao i da društveno-koristan cilj može da bude uspešan poslovni pokretač.
Ujedno, socijalna preduzeća mogu biti veoma koristan izvor preduzetničkih
ideja u ekonomijama koje prolaze kroz tranziciju, sa visokim stopama nezaposlenosti. Popunjavanje praznina u pružanju određenih društvenih usluga, uz istovremeno ostvarivanje dobiti i mogućnost angažovanja čitave porodice, samo su neke od odlika socijalnih preduzeća, koja bi mogla da postanu jedan od vodećih modela privređivanja i u srpskoj privredi.
(Preuzeto mr Nataša Krstić Centar za visoke ekonomske studije Beograd)

Anica Marcikić
savetodavac
PSS Subotica