ALTERNATIVNE VOĆNE VRSTE

ALTERNATIVNE VOĆNE VRSTE ARONIJA - Aronija je dugogodišnja drvenasta biljka, raste u visinu 1-3 m, u zavisnosti od uslova i više. Orezivanjem se aronija može oblikovati i kao manje drvo. Uspeva na svim tipovima zemljišta i može da podnese veoma niske temperature. Ne traži posebnu negu, a s obzirom da je broj bolesti i štetočina koje je napadaju mali, može se gajiti bez upotrebe pesticida. Listovi su jajastog oblika, tamnozeleni i kožasti čija dužina iznosi 8 cm, a širina do 5 cm. Obično cveta polovinom maja meseca. Cvetovi traju samo nedelju dana, ali spadaju u najlepše cvetove grmolikih biljaka. Samooplodna je voćna vrsta . Plod je bobica. Zreo plod je tamnocrvene boje koja prelazi u crnu. Prosečna masa bobice iznosi 1-1,5 gr veličine do 1 cm. Sadrži 4-8 veoma sitnih semenki. Plod sazreva u drugoj polovini avgusta. Biljka ostvaruje prinos od 10-15 kg po jednom grmu, a njena puna produktivnost traje oko 20 godina. Berba aronije se vrši ručno, a na većim plantažnim zasadima moguća je mehanizovana berba. MARELA - Marela može da postane mnogo važnija voćna vrsta nego što je to sada, jer je prirodno tolerantna prema Monliji laxa, te je pogodna za organsku proizvodnju, bez prskanja pesticidima. I crvljivost plodova je beznačajna ili neprimetna. Marela ima izvanredan ukus. Slađa je od višnje a kiselija od trešnje.Neke sorte su autosterilne ili slabo samooplodne, te im je potreban oprašivač, trešnja ili višnja. BADEM - Dobro podnosi sušu, niske zimske temperature i krečna zemljišta.Dugovečna voćna vrsta, samobesplodna, srodna breskvi.Sorte;krimski, aromatičniVisina debla 70-80 cm, vezivanje uz potporu, jer se kruna brže razvija, nego koren. DREN - Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i četvoročlani. Cveta u februaru i martu. Raste svuda, a najviše po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem. Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pčelinjaka. Najbolje uspeva na krečnjačkim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem. Razmak pri sadnji je obično 6x4 metra, a na lošijim zemljištima 5x4. U Ukrajini na jedan hektar plantaže drena sadi se 400-625 sadnica i u punoj rodnosti dobija se 20 do 25 tona plodova po hektaru. Plodovi se konzumiraju u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod narandže i na 100 grama ploda obično ima 97 - 120 mg ove kiseline. RIBIZLA - Uobičajeno rastojanje između redova kreće se između 2,5 i 3 m, a između sadnica u redu 60 – 120 cm. Prostor između naslona kod crvene ribizle mora da bude toliki da omogući nesmetanu obradu međuredog prostora, odnosno košenje, prskanje i berbu.Osnova za kalemljenje kod stablašica je zlatna ribizla i na nju se kaleme one ribizle koje želite da gajite. Zlatna ribizla se koristi jer ne stvara klasični grm, već raste u obliku malog drveta. OGROZD - Rezidba se sastoji od skraćivanja razvijenih letorasta na polovinu ili trećinu dužine, uklanjaju se slabo razvijene, stare i zakržljale grane kao i one koje su slabo rodne. Na grmu se ostavi 6-8 grana, starih 3-6 godina s više rodnih grančica koje daju glavni rod, a žive prosečno 2-4 godine. JOSTA - Novi hibrid je nasledio sve dobre osobine crne ribizle i ogrozda. To je izvanredni sastav vitamina i minerala kao i otpornost na bolesti, što znači da je prskanje nepotrebno, pa ako se još uz to ne upotrebljava veštačko đubrivo , već stajnjak, dobijamo bioproizvod po sastavu bez premca među voćem na našem podneblju. Za sadnju se koriste ožiljene reznice. Sadi se u jesen i u rano proleće sa razmakom između redova 3m, a u redovima 0,7 – 1m (po hektaru 3333 – 5600 sadnica). Na okućnicama možemo računati 1 – 1,2 m2 površine po grmu. Cveta u prvoj polovini aprila. Oprašivanje je tzv. samooprašivanje 62%. Prinos po grmu u prvih 4 godina je prosečno 3,6kg. Berba je u prvoj polovini jula.Kod nas je gajenje kao i konzumiranje jošte, crne i crvene ribizle i ogrozda zanemarljivo. CRVENA KUPINA - Loganberry živi 15 i više godina. Razmnožava se kao i kupina bez trnja – vegetativno. Prvi i najbrži način je deljenjem busena. Ovako se uništava jedna stara biljka, ali se dobije 5-6 novih. Sade se jednogodišnji lastari koji se krate na 15-20 cm. Međuredno rastojanje treba da bude 2m, razmak u redu oko 3m. Gaji se u špaliru. AKTINIDIJA - Kivi je dvodoma biljka, odnosno postoje ženske biljke koje daju plod i muške koje ih oprašuju. Stoga na svakih 5-6 posađenih ženskih biljki moramo posaditi jednu mušku biljku. Od ženskih biljaka najčešće se sade sorte Hayward (vrlo krupnih plodova) i ranija, rodnija ali nešto sitnija sorta Abbot, dok se kao oprašivači koriste sorte Matua i Tomura Lazar Klještanović, PSS Ruma