Како очувати здравље животиња

Покушаћемо да прикажемо поједине технике које произвођачи могу користити да би очували здравље својих животиња и на тај начин избегну непотребна лечења.

Постоји стара изрека која гласи "један грам превенције вреди као пола килограма лека?"  У сточарској пракси то је редовна и најбоља основа за очување здравља животиња. Одгајивачи стоке више воле да спрече него да лече болест. Лечење болесних животиња није само скупа мера, већ може захтевати и много времена. Ево неких уобичајених техника које произвођачи користе да би своје животиње одгајали здраво и избегли  непотребна третирања.

Дoбрa исхрана

Баш као и у људској исхрани, где имамо жељу да користимо здраву храну и произвођачи сточне хране треба да балансирају оброке да би у њему били заступљени неопходни нутритијенти за животиње. Да би то урадили, одгајивачи треба да редовно раде анализе хране али и да редовно прате реакцију животиња на било какве промене у структури исхране тако да у комуникацији са произвођачима сточне хране благовремено могу кориговати уочененедостатке. Потребе за храњивим материјама се разликују у зависности од  производног статуса, гравидитета, фазе лактације , фазе пораста животиње и производних особина. На пример, власници коња који не користе своје коње веома често хране коње много другачије него власници коња  који су у коришћењу свакодневно. Зашто је исхрана тако важно? Стопа раста, репродуктивна ефикасност а посебно функције имунолошког система, све се ослања на добру исхрану а све у циљу постизања максималних производних резултата. Добра минерална исхрана такође побољшава реаговање животиње на вакцинацију, као примарни метод за заштиту животиња од болести.

Опрема

Није могуће довољно нагласити значај чистог и сувог лежишта и уопште смештеја за животиње као и значаја  добро решене  вентилације. Поједине животиње (краве, овце, козе, коњи...) су добро адаптирани за ниске температуре посебно када су добро ухрањени и када обрасту зимском длаком или вуном. Насупрот томе, не постоји начин да се заштите од ваздуха у објектима који је презасићен влагом или амонијаком а које су врло чест узрок бројних обољења код домаћих животиња. То је разлог зашто се добри одгајивачи стоке труде да одрже штале и посебно лежишта чиста и очишћена током целе године Они фармери који имају могућност  организују телења или јагњења директно на пашњаку и тиме остварују предност и за себе и за гајене животиње..

 

 

Вakцинација

Одгајивачи стоке треба пажљиво да се определе за програм вакцинације који ће на најбољи начин извршити заштиту од највероватнијих узрочника патологије . Фармери треба да бирају вакцине на основу претходног искуства са болестима на свом имању, као и вероватноћом  појаве одређене болести.. Само здраве животиње треба  вакцинисати. Највећи ефекат вакцинације постиже се управо код апсолутно здравих јединики које имају развијен имунолошки систем. Треба водити рачуна да се вакцинација  треба вршити најкасније две недеље пре стресног догађаја за животињу (залученње, транспорт, кастрација...).

Биосигурност

Један од најшешћих начина да болести животиња доспеју на фарму је кроз контакт са другим животињама, било да су оне донешене на фарму или у контакту са животињама које из спољне средине могу ући или изаћи са фарме. Фармери који на различите начине један број својих грла излажу у јавности треба да имају одвојен део где ће те животиње држати и након враћања из спољне средине а где неће постојати могућност контакта са осталим животињама са фарме.. Ова врста карантина треба да траје три до четири недеље пре него што те животиње могу да се мешају са остатком стада на фарми. Међутим, болест животиња може такође доћи на фарму кроз непосредан контакт одгајивача и његових животиња. Ово се дешава када произвођачи посете друге фарме, превозе камионом животиње из других штала, или чак посете сточни вашар. У том случају,када фармер стигне назад на своју фарму, треба да промени  одећу и обућу како би  избегао излагање својих животиња бактеријама и вирусима који би могао да донесе кући на одећи или обући.

 

Превентивни деловање никада у потпуности не може гарантовати одсуство болести. Међутим, циљ је да се смањи ризик од обољевања животиња до те мере да иако се болест спорадично јави она не утиче у пресудној мери на рентабилност производње.. Обзиром да фармери свакодневно имају контакт са својим грлима они практично могу да идентификују веома брзо појаву било каквог проблема. Болесне животиње се пребацују у одвојена места, даље од главног стада и третирају се по потреби. Фармери треба да  неуморно раде на подизању високог нивоа здравственог стања животиња.