PSS Subotica- Dobrobit životinja

Joш од средине прошлог века домаће животиње, у већини земаља, гајиле су се у интензивном, ткз. –индустријском- систему. На жалост, већина њих је животиње третирала као робу, упркос научном сазнању да оне исто као и људи, могу да осете бол, страх, патњу, панику, несигурност, неудобност... Све ове чињенице утицале су на то да се у последњих 20 година, у свим развијенијим земљама света, све више врше истраживања у области – ДОБРОБИТИ животиња. ШТА ЈЕ ДОБРОБИТ ЖИВОТИЊА? На ово питање једноставно не постоји јасна дефиниција. Неки добробит описују на основу - осећајности животиња - неки на основу физиолошког стања - неки на основу природе саме животиње У сваком случају, у основи сваке дефиниције је ОДГОВОРНОСТ човека према животињи.Ато значи да мора да им се обезбеди највиши могућ квалитет живота, тј. морамо их одгојити на начин где ће оне испољити своју природу. Добробит животиња чији опстанак зависи искључиво од човека у ствари заснива се на концепту 5 слобода- Wебстер 2001 СЛОБОДА ОД ГЛАДИ И ЖЕЂИ – треба да им је стално доступна храна и свежа вода, која ће животиње одржати здравом и снажном. 1. СЛОБОДА ОД БОЛА, ПОВРЕДА И БОЛЕСТИ – треба животињама да обезбедимо такав смештај у коме оне не могу да се повреде како себе тако ни друге животиње.Треба да им дамо сву здравствену заштиту тј. превентиву, и ако се разболе морамо им благовремено успоставити дијагностику. 2. СЛОБОДА ОД СТРАХА И СТРЕСА – ово значи да је забрањено било какво физичко, и психичко злоставњање животиња од стране човека и других животиња. 3. СЛОБОДА ОД НЕУДОБНОСТИ – то значи да животињама треба да омогућимо довољно животног простора за њихово нормално функционисање, кретање, исхрану и одмор 4. СЛОБОДА НА ИСПОЉАВАЊЕ ПРИРОДНОГ ПОНАШАЊА – то значи да треба да имају контакт са другим припадницима исте врсте, довољно кретања и да им је обезбеђена таква средина да би се спречила досада. Свих ових пет слобода, односе се на све животиње и важе у свим ситуацијама. Оне су једноставно уграђене у све постојеће законе о заштити животиња. Животиње, као и људи имају способност да реагују на промене спољашње средине- стресоре - , и ако немају могућност да се адаптирају настаће СТРЕС. Он има јако негативан утицај на животиње. Може се измерити променама у крвној слици, хормоналним статусу и једноставно у понашању. Продужени стрес доводи до ПАТЊЕ. Пошто се добробит животиња заснива на концепту 5 слобода исто тако и фармери имају 5 дибрих разлога да воде рачуна о добробити животиња. 1. ДОБИТ – то значи повећање конкурентности на тржишту, приступ новим тржиштима, а самим тим и већи профит 2. ОСЕЋАЈНОСТ – као што смо рекли животиње су осећајна бића која могу да осете бол, патњу и стрес.Морална обавеза човека, а и његова дужност је да обезбеди услове које одговарају њиховим потребама. 3. БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ – а, то значи производњу здраве и безбедне хране животињског порекла за потрошаче.Научна истраживања су показала да ако животиње хранимо избалансираном храном доприносимо квалитетнијем производу. Исто тако пажљиво поступање са животињама пре и током клања доприноси бољем квалитету меса.Инфицирање бактеријом Е.соlli koд људи је последица загађења меса животињским изметом, што се дешава у условома пренасељености. Такођер инфекција бактеријом Salmonella, која се преноси од живине и јаја на људе, повезана је лошим гајењем живине тј. нарушеном добробити. 4. РАСТ ПРОДУКТИВНОСТИ – добробит значи бољи раст, већу производност и успешнија репродукција. Животиње које су лошег физичког и менталног здравља имају нижу стопу репродукције. Ако окружење није прилагођено њиховим потребама, оне ће бити изложене стресу. Организам животиње се бори да се прилагоди околини, а енергију коју добија из хране троши уместо на раст и репродукцију, на процес прилагођавања овим условима. То све води губицима у расту, продукцији и размножавању. На пр. Повишен ниво страха од људи код свиња смањује раст за 6%, а репродукцију за 7%. 5. ОБАВЕЗА – обезбеђивање добробити законска је обавеза власника тј. држаоца животиња. ПСС Суботица Саветодавац Љиљана Узелац дипл.инг сточарства