PSS Vrbas Trihinela

Trihinoza (trihinela)

 

Trihinoza (trihinela) je  zoonoza koju izaziva Trichinella spiralis. Klinička slika bolesti može biti raznovrsna, ali je u prvom planu pojava akutnog generalizovanog miozitisa (zapaljenje mišića).

Prouzrokovač oboljenja je Trichinella spiralis. Parazit spada medu naj­manje crve, patogene za čoveka. Odrasla ženka duga je oko 3-4 mm a mužjak oko 1,5 mm. Za nji­hov razvoj nije potreban prelazni domaćin; istom domaćinu nalaze se i larve i odrasli oblici.

Ovo oboljenje je rašireno zemljama u kojima postoji običaj upotrebe mesa koje nije termički obrađeno (usoljeno, sušeno dimljeno), suhomesnatih i kobasičarskih proizvo­da itd. Naročito je često u zemljama istočne Evrope, Rusiji.

U našoj zemlji oboljenje se najčešće javlja tokom zimskih meseci, nakon klanja svinja i tzv. "svinjokolj". Viđaju se manje ili veće epidemi­je "porodičnog" ili "mesnog" karaktera. Od ove bolesti u našim predelima najčešće obolevaju domaće i divlje svinje, pacovi, psi, lisice, vidre i kune, a u hladnim oblas­tima, polarne lisice i medvedi. Svinja se zarazi proždirući inficirane pacove ili, hraneći se otpacima zaraženog svinjskog mesa.

Klinička slika

Razvoj simptoma i znakova bolesti u potpunosti prati biološki ciklus T. spi­ralis u organizmu obolele osobe. Posle inkubacije koja traje 1-30 dana, u tipičnim slučajevima mogu se razlikovati tri faze bolesti:

1. Intestinalna (crevna) faza. Počinje 2-3 dana nakon upotrebe zaraženog mesa i posledica je prisustva odraslih parazita u sluzokoži  tankog creva. Bolesnik se žali na mučninu, gađenje, osećaj nadutosti, ima umerene bolove u trbuhu, ponekad povraća ili ima učestale, kašaste ili tečne stolice. U mnogim slučajevima ova faza bolesti izostaje.

2.  Invazivna faza. Obeležena je pojavom tipičnih simptoma i znakova, u čijoj je osnovi toksično-alergijski sindrom, uzrokovan migraci­jom larvi i njihovim zadržavanjem u poprečno-prugastoj muskulaturi. Nastaje posle 7-15 dana latencije i traje 2-5 nedelje. Bolesnik se najpre žali na osećaj zategnutosti i bolove u mišićima, povišenu temperaturu (do 40 °C) koja traje više dana ili nedelja. Bolesnik se žali i na bolove u očnim jabučicama pri njihovim pokretima, koje zato izbegava (tzv. "ukočen pogled"), na bolove pri žvakanju, gutanju, disanju ili pokretima ekstremiteta. Upečatljiva je pojava otoka lica, naročito očnih kapaka, praćena izra­zitim konjunktivitisom ili konjunktivalnim krva­renjima. Postoji jedar, tvrd i bolan otok muskulature ekstremiteta, koji ograničava njihovu pokretljivost.

Najteže manifestacije u ovoj fazi bolesti su znaci akutne srčane insuficijencije: brzo zamara­nje, izrazita malaksalost, gušenje, palpitacije, naglo nastale kongestije pluća i jetre, otok potkolenica i dr. Ovo stanje ugrožava život obolelog a posledica je razvoja akutnog trihinoznog miokarditisa.

3. Faza rekonvalescencije. Nastaje 1-2 meseca nakon infestacije, uz postepeno nestajanje simptoma i znakova prethodne faze. Odraz je procesa encistiranja larvi i taloženja soli u njihovim kapsulama. Može da traje više nedelja ili meseci. Dugo nakon početka bolesti oboleli se žale na slabost ih ukočenost mišića, "reumatske" tegobe i si.

Lečenje

Efikasan lek za ovu bolest ne postoji. Srećom, u najvećem broju slučajeva ona je samoograničavajuća i povoljnog toka uz simptomatsko lečenje.

Kod bolova u mišićima dobro pomažu mirovanje u postelji i primena salicilata.

Najsigurnija mera zaštite je termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem), pri kojoj treba da se postigne tempe­ratura od najmanje 77 °C u toku 30 minuta u svim delovima mesa. Larve se mogu uništiti dubokim zamrzavanjem mesa na -15. °C tokom 21 dan, ili na -18 °C tokom 24 sata. Salamurenje, dimljenje i sušenje mesa nisu sigurne mere za uništavanje larvi T.spiralis. Najvažnija mera kolektivne prevencije je trihiinoskopski pregled mesa, koji sprovodi nadležni veterinarska služba. U suzbijanju trihinoze kod ljudi veliki značaj ima sprečavanje zaražavanja domaćih svinja {derati­zacija staja, tovilišta, klanica) i uklanjanje uginulih životinja van domašaja svinja i pacova. Svinje ne treba toviti sirovim, termički neobra­đenim otpacima i iznutricama jer mogu da sadrželarve T.spiralis.

Edukacija stanovništva, naročito stočara i lovaca, u pogledu upotrebe mesa domaćih i divljih svinja, kao i drugih životinja, značajno doprinosi suzbijanju ove bolesti.

Dipl. Inž Aleksandar Repček

PSS Vrbas