Ekologija voćaka

EKOLOGIJA VOĆAKA

 

Ekologija je nauka koja se bavi proučavanjem odnosa sredine i organizama. Ekologija voćaka ili pomoekologija je grana ekologije biljaka i izučava odnose između voćaka i sredine koju nastanjuju. Radi lakšeg proučavanja ove ekološke faktore delimo na abiotičke i biotičke faktore.

Abiotički faktori obuhvataju složeno dejstvo fizičkih i hemijskih uslove srdine tj. podneblja (klime), zemljišta i orografije.

Klimu nekog podneblja čini skup atmosferskih stanja u toku dužeg vremenskog razdoblja. Za život i rađanje voćaka bitni elementi su: svetlost, toplota, voda i vlažnost, sneg, magla, rosa, grad i vetar. Voćke su heliofite, i svetlost je vrlo bitna zbog procesa fotosinteze. Biljke koriste talasne dužine od 390-760 nm. Samu svetlost možemo podeliti na direktnu i difuznu (reflektujuću). Od ukupne Sunčeve radijacije na Zemlju padne 43%, 27% direktne i 16% difuzne svelosti.

Toplota je isto kao i svetlost bitan činioc voćarske proizvodnje. Sunce je izvor toplote kao i svetlosti. Od same toplote zavisi intenzitet fotosinteze ali i drugih životnih procesa. Toplota ali i nasledna osnova vrste određuju početak i trajanje pojedinih fenofaza: kretanje vegetacije, listanje, cvetanje, oprašivanje i oplodnja, porasta plodova, porast mladara, zrenje plodova, diferenciranje cvetnih pupoljaka i opadanje listova. Vrstama koje se gaje kod nas u umerenokontinentalnim uslovima odgovaraju godišnji intervali od -20 do +35 stepeni sa prosečnom godišnjom temperaturom od 18 stepeni.

Voda i vlažnost su takođe vrlo bitni. Baš zbog toga u modernoj voćarskoj proizvodnji su jedan od osnovnih preduslova za otpočinjanje proizvodnje je mogućnost navodnjavanja. Jer oslanjanje na samu klimu može biti vrlo riskantno. Usled nedostatka vode dolazi do suše koja vrlo nepovoljno utiče na sve fiziološke i biohemijske procese u biljci. Takođe biljke znatno teže podnose visoke temperature, i visina i kvalitet roda su loši. Od prirodnih izvora vode imamo pre svega kišu mada najviše padavina ima uglavnom s proleća kada umeju da budu i vrlo nepovoljne po pitanju leta pčela, spiranja žiga tučka odnosno same oplodnje. Sneg je vrlo važan izvor vode. Ukoliko je puno snega on se polako topi pred proleće i oslobađa velike količine vode koja je bitna za početak vegetacije, a takođe predstavlja i dobru rezervu vode za kasnije periode. Grad je uvek elementarna nepogoda koja može ostaviti višegodišnje posledice. Štete mogu biti direktne, štete samog roda, i indirektne štete koje se ogledaju u stradanje grana i dugoj obnovi istih kroz par godina.

Vetar je uglavnom negativan faktor. S obzirom da su u voćarstvu glavni polinatori pčele, vetar samo negativno utiče svojim delovanjem na žig tučka. S druge strane jaki naleti vetra mogu oštetiti mlade sadnice, lomiti grane i grančice, i ometati let pčela.

Pravilan izbor zemljišta je od prvorazrednog značaja, jer su voćke višegodišnje biljke. Voćnjake treba podizati na dubokim, strukturnim i plodnim zemljištima. Najpogodnija je mrvičasta struktura koja je osnov plodnosti zemljišta. Voćke dobro uspevaju na zemljištima koja sadrže oko 25-60% gline i praha i oko 40 do 65% ukupnog peska. Krečna zemljišta su obično strukturna zbog povoljnije odnosa kalcijuma i magnezijuma u odnosu na natrijum, ali s druge strane ukoliko je procenat kalcijum karbonata preko 5% postoji verovatnoća da se javi hloroza posebno kod pojedinih vrsta tj. podloga (breskva na vinogradarskoj breskvi, dunja kao podloga). Najveća dostupnost biogenih elemenata je pri pH vrednosti od 5,5 do 6,5, s toga je bitno izvršiti određene korekcije ukoliko je neophodno. Optimalni uslovi za gajenje po pitanju osnovnih parametara plodnosti su: 3% humusa, 5-10 mg fosfora i 15-25 mg kalijuma.

Što se tiče orografije jako bitni parametri su nadmorska visina, položaj i nagib terena, kao i blizina većih vodenih površina. Ekspozicija u velikoj meri utiče na osvetljenost odnosno temperaturu. Kod pojedinih vrsta je vrlo bitna južna ekspozicija (vinova loza) dok kod drugih koje ne preferiraju toliko svetlosti je bitnija severna ekspozicija (jabuka, malina, višnja).  Nagib terena u voćarstvu je idealno do 5 stepeni. Sam nagib utiče na mikroklimu, pojavu erozije i plodnost zemljišta. Blizina velikih vodenih površina smanjuje temperaturna kolebanja, povećava vlažnost vazduha, odlaže kretanje vegetacije u proleće, produžava vegetaciju u jesen i poboljšava dozrevanje plodova.

 

savetodavac mr Dragan Ljubomirović