PSS Vrbas Plesni i mikotoksini

PLESNI  I MIKOTOKSINI

 

Plesni su gljivice koje se mogu naći u stočnoj hrani, kako u kabastim tako i u koncentrovanim hranivima. Plesni mogu da dovedu do oboljenja mlečnih krava, posebno kod životinja sa slabim imunitetom, uzrokujući bolesti poznate kao mikoze. Plesni, takođe, proizvode jedinjenja koja se jednim imenom nazivaju mikotoksini, a imaju štetne efekte po životinje koje konzumiraju zaraženu hranu. Ovi poremećaji su poznati kao mikotoksikoze. Procenjeno je da je u celom svetu oko 25% useva godišnje pogođeno mikotoksinima. Ispitivanja stočne hrane, u cilju ispitivanja sadržaja mikotoksina, pokazuju da mikotoksini jesu stalni razlog za brigu.

Mikotoksini stočnu hranu mogu kontaminirati dok su biljke na polju, u toku žetve ili tokom skladištenja, prerade ili hranjenja. Plesni su prisutne u celoj životnoj sredini. Spore leže na plitkom površinskom sloju tla i na ostacima biljaka, te tako mogu lako da zaraze biljke u toku rasta. Bolesti biljaka na polju karakterišu gubitak u prinosu, gubitak u kvalitetu i kontaminacija mikotoksinima. Razvoj plesni i proizvodnja mikotoksina obično se povezuje sa ekstremnim vremenskim uslovima koji su uzrok oštećenja biljaka, lošim uslovima skladištenja i uslova hranjenja.
 

Opšte je prihvaćeno da su plesni Aspergillus, Fusarium i Penicillium najvažnije u proizvodnji mikotoksina štetnih po životinje. Najopasniji mikotoksini su: aflatoksin (uglavnom proizvodi plesan Aspergillus), deoksinivalenol, zearalenon, toksin T-2 i fumonizin (proizvodi plesan Fusarium) i ohratoksin i toksin PR (prozvodi plesan Penicillium). Poznato je još nekoliko drugih mikotoksina koji se povremeno javljaju i štetno utiču na životinje. Postoje stotine različitih mikotoksina koji se razlikuju po hemijskoj strukturi i uticaju na životinje. U prirodi je malo verovatno da će se u stočnoj hrani naći samo jedan mikotoksin - uvek se nalazi više njih u kombinaciji.
 

Stvaranje aflatoksina (plesan Aspergillus flavus) na kukuruzu potpomažu vrućina i suša koje su vezane za topliju klimu. Plesni Fusarium najčešće pogađaju kukuruz, izazivaju truljenje klasa i stabljike i prouzrokuju biljnu šugu. Bolesti koje uzrokuje plesan Fusarium na kukuruzu češće se povezuju sa toplim uslovima prilikom formiranja svile, oštećenjima od strane insekata kao i vlažnim uslovima u kasnijim fazama razvoja. Kod pšenice, velika vlaga tokom cvetanja i posle cvetanja povezana je sa učestalijom pojavom mikotoksina. Plesni Penicillium razvijaju se u vlažnim i hladnim uslovima, dok je nekima potrebno prisustvo manjih količina kiseonika.

Mikotoksini mogu povećati učestalost bolesti i smanjiti efikasnost stočarske proizvodnje. Mikotoksini, takođe, mogu biti osnovni uzročnici akutnih zdravstvenih problema ili problema u proizvodnji mlečnih stada, a mikotoksini doprinose i razvoju hroničnih problema (velika učestalost bolesti, slaba reprodukcija i prozvodnja mleka ispod optimalnog nivoa). četiri osnovna načina delovanja mikotoksina su:

1) smanjuju uzimanje hrane ili povećavaju odbijanje hrane

2) menjaju nutritivnu vrednost hrane, apsorpciju i metabolizam hranljivih materija

3) utiču na lučenje endokrinih i egzokrinih žlezda i

4) slabe imunološki sistem.

Teško postavljanje dijagnoze ograničava prepoznavanje uticaja mikotoksina u proizvodnji. Simptomi su često nespecifični i rezultat su niza uticaja, što otežava ili onemogućava postavljanje dijagnoze. Teško postavljanje dijagnoze rezultat je i ograničenog istraživanja, kombinacije više mikotoksina, neravnomerne rasprostranjenosti, interakcija sa drugim faktorima i zbog problema uzorkovanja i analize.

Zbog teškoća u postavljanju dijagnoze, rešenje problema mikotoksina postaje proces eliminacije i udruživanja. Određene činjenice mogu biti od pomoći:

1) mikotoksine treba smatrati mogućim primarnim faktorom koji dovodi do gubitaka u proizvodnji i češćem oboljevanju životinja

2) dokumentovani klinički znaci kod preživara ili drugih vrsta mogu se koristiti kao smernice za ono što se posmatra na farmi

3) uticaj na organe kao i specifična oštećenja tkiva mogu se koristiti kao sredstvo za određivanje mogućih uzročnika

4) autopsija može pokazati samo iritaciju creva, edem ili opštu upalu tkiva

5) zbog uticaja mikotoksina na slabljenje imunološkog sistema, mogu se primetiti atipične bolesti ili veća učestalost bolesti

6) reakcije na dodate adsorbense u hranu ili razblaživanje zaražene hrane mogu pomoći u postavljanju dijagnoze

7) treba vršiti analize hrane ali tačno uzorkovanje je problem.

Simptomi delovanja mikrotoksina na mlečna goveda razlikuju se zavisno od toksina i njihove interakcije sa drugim stresorima. Najčešće su pogođene krave koje su pod većim stresom. Simptomi mogu biti nespecifični i širokog opsega, a postoji samo nekoliko simptoma koji se mogu opaziti: smanjena proizvodnja mleka, manja konzumacija hrane, povratna dijareja (ponekad sa krvavim ili tamnim izmetom), nakostrešenost dlake, poremećaj reprodukcije koji uključuje neredovne estrusne cikluse, manji stepen začeća, embrionalna smrtnost i pojava estrusa u toku graviditeta. Takođe, uočava se i veća pojava bolesti: dislocirano sirište, ketoza, zadržana placenta, metritis, mastitis i masna jetra. Krave slabo reaguju na veterinarsku terapiju.
 

Ispitivanje mikotoksina 
Tehnike analize mikotoksina sve više napreduju. Postoje laboratorije koje ispituju razne vrste mikotoksina. Troškovi analize su ograničavajući faktor, ali mogu biti beznačajni u poređenju sa ekonomskim gubicima u proizvodnji i narušavanju zdravlja koje se povezuju sa prisustvom mikotoksina. Novije imuno-tehnike smanjile su troškove analiza. Uzimanje reprezentativnih uzoraka hrane je otežano prevashodno zato što plesni mogu da proizvedu velike količine mikotoksina u pojedinim delovima i zato je nivo mikotoksina veoma različit unutar cele količine hrane.19 Nivo mikotoksina u horizontalnim silosima pokazuje velike varijacije u zavisnosti od dela sa koga se uzorkuje. Pošto se mikotoksini mogu formirati i u prikupljenom uzorku, uzorke treba čuvati i brzo ih isporučiti u laboratoriju. Uzorci mogu biti sušeni, zamrznuti ili tretirani inhibitorom plesni pre otpremanja. Koncentracije mikotoksina, koje se smatraju prihvatljivim i bez posledica, trebalo bi da budu razumno niske zbog neravnomerne raspodele, nesigurnosti prilikom uzorkovanja i analize, mogućih višestrukih izvora u ishrani i faktora koji međusobnom reakcijom utiču na toksičnost.

Prevencija i lečenje 
Prevencija formiranja mikotoksina je od suštinskog značaja, pošto postoji malo načina da se potpuno prevaziđu problemi kada su mikotoksini prisutni. Posipanje zrna amonijakom može uništiti neke mikotoksine, ali nema praktičnog metoda kojim bi se izvršila detoksikacija kontaminirane kabaste hrane. Prevencija mikotoksina u silaži zasniva se na samom načinu spremanja silaže koji treba da spreči kvarenja prevashodno brzim smanjenjem pH vrednosti i eliminacijom kiseonika. Neki aditivi se koriste u cilju smanjenja razvoja plesni, a time i u formiranju mikotoksina. Amonijak, propionska kiselina, sorbična kiselina, mikrobiološki ili enzimski aditivi su bar delimično efikasni u sprečavanju razvoja plesni u silaži. Veličina silosa treba da odgovara veličini stada da bi se obezbedilo dnevno uklanjanje silaže u onoj meri koja je brža od kvarenja. Skladišta hrane treba redovno čistiti. Treba obezbediti da se hraniva skladište sa propisanim sadržajem vlage i dobro očuvane građe. Žitarice i drugu suvu hranu (seno), treba skladištiti sa niskim sadržajem vlage (<14%), ispod koga se plesni teško razvijaju, a onda voditi računa da ostanu suvi. Provetravanje skladišta sa zrnastim hranivima je važno da bi se smanjilo širenje vlage i hrana očuvala u dobrom stanju. Očigledno je da plesnivu hranu treba izbegavati, ako je to moguće. Ako dođe do neprihvatljivo visokih nivoa mikotoksina, poželjno je razređivanje ili uklanjanje zaražene hrane; međutim, često je nemoguće potpuno zameniti neka hraniva u obroku, posebno kabasta. U tim slučajevima se preporučuje povećanje nivoa proteina, energetske vrednosti i antioksidanasa u obroku. Životinje izložene aflatoksinu pokazuju marginalne reakcije na veće količine proteina. U nekim situacijama, uočava se pozitivan odgovor živine na vitamine rastvorljive u vodi ili na određene minerale. Obroci sa većom kiselošću dodatno podstiču štetne efekte mikotoksina, zato se preporučuju obroci sa adekvatnom količinom vlakana i dodatak pufera. Dobri rezultati su primećeni kad se apsorbensi gline (bentoniti), složeni nesvarljivi ugljeni hidrati (glukomanani ili mananoligosaharidi i dr.) dodaju hrani zaraženoj mikotoksinima kod pacova, živine, svinja i goveda. Reakcije mlečnih goveda na neke od ovih proizvoda ohrabruju. Zna se da su neki od pomenutih apsorbenasa bezbedni aditivi stočnoj hrani i preporučuju se kao dodatak u ishrani krava.

Aditivi - pomoc pri lecenju 
Mikotoksini su široko rasprostranjeni u hranivima i postoje različite vrste mikotoksina. Oni utiču na mlečna goveda na mnogo načina, a možda je najvažniji - slabljenje imunološkog sistema koje može dovesti do različitih problema uključujući češću pojavu pojedinih bolesti (mastitis, metritis, zadržavanje placente, itd.). Dijagnostikivanje mikotoksikoza je teško, ali mikotoksine treba smatrati mogućim uzročnikom učestalih bolesti i gubitka u proizvodnji. Mikotoksini mogu uzrokovati akutnu toksičnost, ali je veća verovatnoća da će uzrokovati hronične probleme učestalih bolesti i smanjenu proizvodnju mleka. Kontaminacija mleka aflatoksinom može dovesti do ogromnih ekonomskih gubitaka. Pravilni postupci sa biljkama i hranivima su važni u cilju smanjenja kontaminacije mikotoksinima. Dokazano je da su određeni aditivi u hrani mogu pomoći u lečenju i preporuka je da se uključe u ishranu mlečnih goveda.

 

Pss Vrbas

Aleksandar Repček