''Proizvodnja slatkog likera od voća''

PROIZVODNJA SLATKOG LIKERA OD VOĆA

 

   Kod proizvodnje ovih likera, pored etanola, šećera i vode dodaje se voće ili proizvodi od jedne ili više vrsta voća,koja se međusobno dopunjuju po boji, aroma i ukusu. Za ove likere propisuje se da sadrže najmanje 200 ml/l voćnog sastojka, računato kao matični voćni sok. Pri proizvodnji likera od voća može se koristiti voćna rakija, prirodne boje, kao i plodovi voća.

Praktično voćni likeri mogu se proizvoditi od svih vrsta voća. Ipak, za ovu namenu više se koriste voćne vrste koje su bogatije u aroma, boji i kiselinama, kao što su:  višnje, ribizle, borovnice, maline, kupine, jagode i dr.

liker-od-malina.jpg

Likeri od voća proizvode se uglavnom u toku sezone njihove berbe. Voće treba da bude zdravo, ni suviše zeleno, ni prezrelo. Po prispeću voće se dezintegriše, pa mu se dodaje etanol i vodeni rastvor da ogrezne. Ovo može biti rakija ili rafinisani etanol. Vreme maceracije varira od nekoliko dana do nekoliko nedelja. To često može biti  i od 2-9 meseci u zavisnosti od tipa likera i za to vreme se izvrši fina izmena između šećera, arome voća i etanola. Mešavina se zatim otoči dajući samotok. Voću koje se macerira ponovo se doda nova količina etanola i ponovo macerira do iscrpljenja. Dobijeni različiti macerati pomešaju se u različitom odnosu, zatim se ovaj stabiliše hlađenjem ili pasterizacijom, komplatira se sirupom od šećera i vode. Ukoliko je potrebno kiselost se može podesiti limunskom kiselinom i potom po potrebi filtrira i puni u boce. Ovako se priprema liker od crne ribizle, liker od višnje kao cherry, liker od jagoda i liker od malina. Voćni likeri ostaju očuvani oko jedne godine. Oni zatim gube kvalitet, zgusnu se, malo pocrne, naročito u otpražnjenim bocama.

Izvor:  Dr Ninoslav Nikičević, Dr Radoslav Paunović - ‘’Tehnologija jakih alkoholnih pića’’ – Beograd 2013.

Dipl. Ing. Čejić Vladimir