PSS Sombor- Mineralna ishrana mladih stabala lešnika

Zemljište je jedan od osnovnih činnilaca za uspešnu proizvodnju lešnika pa se moraju ispitati njegove fizičke i hemijske osobine što nam govori, da su zemljišta koja su rastresita, propustljiva i plodna najpogodnija dok zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda  nepogodna za gajenje.

      Mineralna ishrana mladih stabala lešnika trebalo bi da je u skladu sa njihovom razvijenošću i sa porastom stabla povećavaju se i norme đubriva. Najpogodnija su zemljišta pH vrednnosti od 5 do 7,5 a pri pH 8 može doći do pojave hloroze. Najvažniji hranljivi elementi su azot, fosfor i kalijum mada se pored ova tri elementa javljaju još i kalcijum, magnezijum i bor.Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. S obzirom, da je srednje obezbeđe azotom, orijentaciono se preporučuje po stablu 60-90 g. a sa povećanjem stabla, norma se povećava do 150 g. Ishrana fosforom i kalijumom je takođe od značaja, ali su potrebe dosta manje kada je u pitanju fosfor u odnosu na kalijum. Preporuka je đubrenje superfosfatom od 11-22 kg po stablu dok kod kalijuma moramo voditi računa da ne dođe do nedostatka jer  u suprotnom dolazi do sušenja letorasta. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora, ali ređi nego azota. Lešnik  dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima i u kombinaciji sa mineralnim đubrivom daje dobre rezultate. Svake treće godine preporučuje se đubrenje stajnjakom, a svake pete do sedme godine treba dodavati kreč. Fosforna i kalijumova đubriva i 1/3 azotnog đubriva unosi se i zaorava u jesen, a preostali deo azota u proleće.

      Određene količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu, odnosno prema rezultatu analize zemljišta. Organske materije se nadoknađuju dodavanjem stajnjaka,komposta, treseta i dr. Orijentacione norme đubrenja za lešnik su 80 kg/ha azota, 40 kg/ha fosfora i 160 kg/ha kalijuma.