PSS Poljoprivredna stanica Novi Sad- Radovi u pčelinjaku

Zimovanje pčela obuhvata dva perioda: period zimovanja u klubetu bez legla, kad pčele održavaju prosečnu temperaturu oko 21º C, i period zimovanja pčela u klubetu sa gajenim leglom, kada temperatura mora imati prosečnu vrednost 34 do 35º C. Ovaj drugi period nastaje kad dani postanu duži (već u januaru) i najkritičniji je u razvoju pčelinje zajednice, jer tokom njega u najtežim uslovima počinje nov život. Koliko će pčelinja zajednica biti u mogućnosti da održi konstantnu temperaturu za razvoj prvog januarskog legla, zavisi pre svega od snage pčelinje zajednice i rezerve hrane, i baš u ovom periodu do posebnog izražaja dolaze značaj i kvalitet prirodnog meda i polena za prezimljavanje i razvoj zimskog legla u odnosu na druge oblike hrane. Naime, pčele hranjene u jesen šećernim sirupom, u toku zime su prinuđene da svoje novo potomstvo hrane šećernom hranom, koja se po sadržini znatno razlikuje od prirodnog meda, pa su tako odgajene mlade pčele manje sposobne od pčela odgajenih na prirodnom medu, a samim tim i manje rentabilne. Zbog toga treba izbegavati jesenju prihranu pčela šećernim sirupom, a pogotovu dodavanje šećernih pogača sa pojavom prvog legla, jer pčele ne treba opterećivati još i preradom saharoze u periodu koji je inače za njih najteži. Međutim, davanje medno-šećerne pogače sa polenom ima ekonomsko opravdanje ukoliko u košnici nema dovoljno rezervi prirodnog polena. Postoje brojne zamene za polen koje koriste mnogi pčelari, ali za uspešnu ekonomski isplatljivu i biološki zdravu pčelarsku proizvodnju (zdravu i za čoveka i za pčelinju zajednicu), danas se u svetu pribegava prirodnoj pčelinjoj hrani (med-polen). Međutim, to ne znači da pčele pri kraju zime i u rano proleće ne treba hraniti. Naprotiv, nekad je to neophodno (npr. ako su zajednice pčela ušle u zimu sa malom zalihom hrane), pa je tada nužno sa pojavom prvog legla dodati medno-šećernu, a još bolje medno-polensku pogaču sastavljenu od meda i šećera u prahu uz dodatak polena, kvasca i odgovarajuće količine vitamina. Čak i sa otopljavanjem i prvim izletima pčela, kada počnu unositi prve količine svežeg polena, povremena prihrana retkim sirupom od invertovanog šećera (30-40% šećera) obogaćenim sa 1%-nim polenom u manjim obrocima vrlo je korisna. Tako se, pored stimulacije razvoja legla i popunjavanja utrošene rezerve hrane, pčelama obezbeđuje i neophodna voda, pa manje pčela strada na hladnim pojilištima, što je u to vreme vrlo značajno, naročito sa aspekta očuvanja optimalnog broja pčela u društvu. Da li je takva prihrana ekonomski opravdana, zavisi od veličine i udaljenosti pčelinjaka. U svetskoj literaturi se preporučuje održavanje aktivnosti pčela rotiranjem plodišta za 180º i postavljanjem magacina hrane ispod plodišta. Međutim, sve ove aktivnosti na prihrani pčela imaju male efekte ukoliko pčelinja zajednica nema minimum rezerve hrane, tj. 10-15 kg. Kada ta rezerva postoji, stimulativna prihrana u povoljnim vremenskim uslovima kod malih zajednica daje osetno poboljšanje, dok je kod jačih, koje u rano proleće zauzimaju 8 do 10 „ulica”, efekat nešto manje uočljiv, jer takve zajednice, ukoliko imaju dovoljno meda i polena, dobro se razvijaju i bez stimulacije. Zbog toga se pčelarima preporučuje jesenje spajanje slabih zajednica sa jačim, uz obezbeđenje dovoljnih rezervi hrane, jer sa snažnim zajednicama ima manje posla, a ekonomski efekat je veći. Ovim se svakako ne negira pozitivni efekat ranog stimulativnog hranjenja, ali ipak je najbolje prolećno prihranjivanje i dobra jesenja paša.

 

  • Obezbediti mir na pčelinjaku;
  • Obilaziti pčelinjak i videti da li je stanje normalno;
  • Kad počne otapanje snega treba očistiti leta da ne bi došlo do zamrzavanja i ugušenja pčela:
  • Ako nastupi neki lep i topao dan i pčele počnu da izlaze na pročisni izlet, tada ispred košnica treba staviti slamu, kukuruzovinu, kartonsku hartiju ili drugi suvi materijal, kako pčele ne bi padale na sneg i stradale;
  • Zaštititi pčelinjak od ptica: žuna, detlić, senica i dr.
  • Pomoći pčelinja društva koja nemaju dovoljnu količinu hrane.