Radoviu pčelinjaku pred nastupajući zimski period

Činjenica je da svaki pčelar pred nastupajuću zimu mora savesno da obavi posao oko pripreme pčelinjih društava za dobro uzimljavanje. Potrebno je što manje uznemiravati pčele , obzirom da se one skupljaju u klube (loptu) kako bi održale potrebnu temperaturu . Navode se podaci da je potrebno oko 20000 pčela u klubetu (što zavisi od veličine pčelinje zajednice) za uspešno prezimljavanje. Ukoliko je u oktobru toplije vreme, formiranje klubeta se ostavlja za novembar. Veoma je bitno gde se klube formira. Ako imamao košnice sa dva tela treba voditi računa da li je klube ostalo u donjem telu ili je prešlo i na okvire gornjeg tela. U slučaju da je klube ostalo na donjem telu, zbog nedostatka zaliha hrane i nepovoljnog mikroklimata povećan je broj uginuća, iako hrane ima dovoljno na gornjem delu, te pčelari moraju voditi računa o ovome jer u najvećoj meri lokacija formiranja klubeta zavisi od njih. Najbitniji uslovi za uspešno prezimljavanje su sledeći:

·         Dobro formirano pčelinje društvo;

·         Kvalitetna hrana i njena potrebna količina;

·         Mlada matica.

Potrebno je imati jako pčelinje društvo sa većim brojem zimskih pčela, a koje se osigurava u avgustu i septembru mesecu. Kasnije je to teško izvodljivo, pa je tada jedino moguće spajanje pčelinjih društava.

Kvalitet hrane ima bitnu ulogu za prezimljavanje pčela . Potrebno je izbegavati teško svarljiv med (medljika). Prihranjivanje pčela treba završiti u septembru mesecu, jer prihranjivanje u oktobru dovodi do stimulisanja matice na proširenje legla. To sve dodatno zamara maticu i skraćuje život zimskim pčelama koje svoju energiju troše na ishranu legla. Naravno da se može dodavati šećerni sirup, ako bi se dovelo u pitanje prezimljavanje pčela, ali najkasnije do sredine oktobra.

U toku zime povećanu smrtnost pčela treba tražiti u genetskom potencijalu matice, jer  mlade matice bolje podnose teške zimske uslove u odnosu na starije, pa je držanje starijih matica preko dve godine potpuno neopravdano.

Pčelinjak mora biti zaštićen od životinja, kako domaćih tako i divljih, postavljanjem češljeva protiv miševa . Košnice treba postavljati na sunčanoj strani i zaštititi ih od vetra, koji predstavlja veliku opasnost za pčelinju zajednicu, pa treba sprečiti da vetar duva u leto košnice. Najbolja zaštita je dobar izbor lokacije, koji ima za cilj postojanje prirodne prepreke iza pčelinjaka, šuma, brdo i slično.     Ukoliko nismo u mogućnosti da imamo prirodnu zaštitu od vetra jneophodno je da pribegnemo izradi ograda koje se postavljaju na visini oko 2 m, koje mogu biti od različitih materijala (ter papair, drvene ograde i sl.). Ventilacija mora da je dobra, pa leto košnice ne treba da bude potpuno zatvoreno. U društvima  sa slabijom ventilacijom povećan je procenat smrtnosti pčela.  One u zimskom periodu u klubetu ne mogu da lepezaju krilima i na taj način regulišu ventilaciju, pa se o ovome mora voditi računa. Višak vodene pare koji može nastati zbog loše ventilacije dovodi do većeg uginuća pčela i do kvarenja pčelinje hrane. Pojava trutova u društvu ukazuje na činjenicu da matica nije dobra ili u najgorem slučaju da je i nema.

Izbor je na pčelaru da li će preduzeti sve mere u cilju što bolje pripreme pčelinjeg društva za uspešno prezimljavanje. Sasvim je sigurno da olako shvatanje prezimljavanja može dovesti do velikih gubitaka pčelinjih zajednica, a samim tim i do pojave loših društava na proleće.

 

 Dipl.ing. Goran Šašić